Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
Bez kraja - Ilustracija Dušan Arsenić
14.12.2019, 10:23

Kad se brani ili napada političar, redovno strada književnik!

č: | fb:

Peter Handke garantovano nije ni prvi ni poslednji čovek koji se ocenjuje kao pisac koji se obraća relativno uskom krugu čitalaca i javni radnik koji se obraća širokom krugu građana.

 

Uz manje-više normalno nalaženje različite vrednosti jednog i drugog obraćanja, ili nenalaženje sklada. I neuporedivo ređe isticanje da je mogući (i česti) nesklad, normalna stvar kad se radi o tako različitim aktivnostima, od kojih svaka zahteva posebnu ocenu. Umesto toga normalno je "usklađivanje", zapravo odbrana ili osuda, protezanjem nesumnjive vrednosti jednog na problematičnu vrednost (pa i nevrednost), drugog. Ili obrnuto.

 

U tom smislu, naš majonez koji se u sve meša (osim u ono što mu je posao ustavom i praksom predsednika republika), brže bolje posla Handkeu čestitku. U ime "svih nas", koji u njemu vidimo i našeg drugog nobelovca. Na drugoj strani, zvanično Sarajevo ga proglasi personom non grata. (Ostale reakcije, unutar su ovih). Pa šta, i jedno i drugo stvar je nečijeg prava, ukusa, obaveštenosti..., eventualno je važno ko je "počeo", prvi "povukao nogu"? E, nije! Odluka Sarajeva je nedvosmisleno politička, jer se bavi Handkeom samo kao javnim radnikom. Pisac je sa svojim književnim delom, potpuno skrajnut! Ali iste vrste je i Vučićeva čestitka! Eventualno "uzimanje u obzir" i pisca, na obe strane, praktično je reda radi. Pominje se da lakše prođe preterivanje sa veličanjem javnog radnika... Odluka Sarajeva i Vučićeva čestitka (ostale manifestacije za i protiv nagrade), snažan su poziv za raspravu isključivo o vrednosti Handkeovog političkog angažovanja. Pošto istog u književnom angažovanju pre političkog (i normalno bez "podržavanja Srba"), unisono visoko vrednovanom, nema, to je i poziv da se njegovi književni radovi ne čitaju! Sa čim se on ne bi složio, ni u ludilu ni u bunilu...

 

Pošto nema običaj da misli na ono što je ranije rekao, Vučić je i odluku Nobelovog komiteta, kao i svaku za koju čuje, okvalifikovao "političkom". Što unižava nagradu Handkeu! Ali i Andriću, nesumnjivo našem prvom i jedinom nobelovcu... Nazivanje Handkea "našim drugim nobelovcem" odnosno izjednačavanje sa Andrićem, i nije nešto gore. Bar ne koliko izjednačavanje njegovog stava sa "našim", svih nas. Ali to je naša svakodnevna stvarnost, na koju smo navikli i bez koje, naprosto, ne možemo. Šta onda ima da je ocenjujemo?

Blogovi