11.02.2020, 10:07

Šta je važnije: srpsko ili misao?

Posle "puta po Srbiji" i ovde je, ne tako davno, promovisan novi časopis. Uz učešće značajnih imena naše kulture i zvučnim imenom: Srpska misao. Ništa novo! Filozofsko društvo Srbije poodavno se transformisalo u Srpsko filozofsko društvo. Duže vreme izlazi Nova srpska politička misao, od skora Srbske novine. Toma Nikolić, kao predsednik Republike, govorio je i o "srpskom genu".

 

Normalno je voleti "svoje", normalno je "radi marketinga" posezati za nazivima koji ga sadrže! Ali nije loše ni misliti! A kad se to čini, naviru pitanja... Pre svega, zar sapiensi misle toliko različito, da njihova mišljenja zahtevaju posebna imena? Da li je tada moguće ono o čemu se svakodnevno govori u jednini: kultura, umetnost, filozofija, nauka..., ili treba govoriti o ove i one nacije? Pa i religija, treba li hrišćansku deliti na katoličanstvo, pravoslavlje i protestantstvo, ili ići dalje? Naziv, pogotovu ukoliko je (sadrži) atribut, hteli to ili ne, i obavezuje. U ovom slučaju da tražimo "srpsko", i gde ga nema. Dolazeći u blizinu ne nacionalističkog, nego rasističkog!

 

Ako postoji "srpska misao", postoji i "ne-srpska". U kakvom su odnosu, s obzirom na evidentno postojanje "prijateljstva" i "ne-baš prijateljstva", između Srba i ne-Srba? I oscilacija tog odnosa? Hoće li po svemu sudeći ogromna razlika između "srpske" i "albanske misli", nestati posle nekakvog rešenja sadašnjeg problema? (Jednog dana, i to će se desiti).

 

Kako će se "naša" odnositi prema nekoj drugoj "misli", a da i dalje bude "misao"? Recimo filozofska kao mišljenje mišljenja, kako bi rekli neki ugledni filozofi? Ne "topološko mišljenje", koje svemu zna mesto ili topos (naše, blisko našem, neutralno, neprijateljsko prema našem...), a ne prirodu i vrednost? U višenacionalnoj sredini kakva je naša, to je davanje prava drugim nacijama da ističu svoju "misao". U istom značenju! Što pojačava dezintegrisanost sredine, koja je i inače evidentna... Nije izričito takvo ali je iste prirode, u vreme nesporazuma i baš sukoba sa drugima, često pominjana "naša istina". Sa neželjenom posledicom željenog: naprosto je poziv na "njihovu istinu", i istinu nekog trećeg. Objektivnog u principu, pošto nije "zainteresovana strana" u sporu nas i njih...

 

Trebaju li ne-Srbi, ukoliko nameravaju da sarađuju u ovakvim časopisima (pogotovu u Novoj srpskoj političkoj misli), da se prethodno deklarišu kao Srbi? Da nabave odgovarajući dokument? Ili su časopisi namenjeni isključivo Srbima? I kakvim Srbima? Lako je reći da se radi o "zakeranju", ali podsećamo da ima i Srba "po profesiji", odnosno merenja da li je i koliko je neko, "pravi Srbin". Ali pre svega, da parafraziramo Krležu: da bi jedna srpska misao bila dobra srpska misao, ona pre svega mora biti misao! Zatim, dobra misao...