Nagrađeni za Dan grada 2019. ( ilustracija) (foto: Đorđe Đoković)
04.03.2020, 07:52
Nisu oni krivi što su nagrađeni
Po ko zna koji put, zapravo posle objavljivanja spiska nagrađenih povodom Dana grada, nastaje galama! Kažem "galama", jer sadržajnije i otuda poželjnije polemike, nema. Spisak je samo napadan, uglavnom zbog onih koji su na njemu, a ne bi trebalo da budu, a ne onih koji nisu, a trebalo bi. Odbrane spiska nema, kao ni isticanja onih koji na njemu s pravom jesu! Sve to dosta govori, o prirodi i ulozi javnih priznanja kod nas...
Neslaganje se tako adresira na neke od nagrađenih kao da su sami sebe nagradili, umesto na one koji su ih nagradili! Trebalo bi, u manjoj meri, i na one koji su ih predložili. Negde između, bliže jednoj ili drugoj strani, i na one koji su formirali žiri. On formalno nagrađuje, stvarno to čini neko mnogo "ozbiljniji!". Bez koga nagrada ne bi ni bila ozbiljna, koliko u principu jeste...
Ali vratimo se žiriju, koji je svakako kompetentniji od (u ovom slučaju), odbornika. On uvek može, tamo gde se radi o ozbiljnim nagradama i gde je i sam ozbiljan, i da ne dodeli nagrade! Ukoliko smatra da bi bile samo nagrade izvesnim ljudima, a ne ono što im je osnovna funkcija: priznanje za ono što su ti ljudi učinili. I vredno priznanja i da su to učinili drugi, sa kojima se kao ljudima ne slažu. Pogotovu, što je kod nas praksa, samo "ne mirišu!". Međutim, i članstvo u žiriju za nagrade je kod nas takođe nagrada. Od strane vlasti, "svojima". Nikako, baš kao i u slučaju vršenja vlasti, kao jedan važan posao za društvo!
Nije ovo nikakvo, "akademsko pitanje". Ovakva nagrada nije za pojedinačno i tačno određeno (NIN-ova godišnja nagrada kritike za roman objavljen u toj godini), nego priznanje za rad tokom godina. (Čak celog delatnog veka). Kao takva, i stimulans je drugima! I to u njihovom "poslu", koji nije samo onaj rezervisan za retke koji poseduju odgovarajući "talenat". Znači, vrlo ozbiljna stvar, sa kojom se "ne treba igrati!". Uostalom, nagrađivanje je u principu, i jedan pol u urednom reagovanju sredine na ponašanje svojih pripadnika. Drugi je kažnjavanje! Gde jednog od njih nema ili nije adekvatan, slaba je vajda od onog drugog...
Na sastav i odluke Nobelovog komiteta ili žirija za NIN-ovu nagradu kritike, kojima se povremeno takođe i te kako prigovara, možemo uticati neuporedivo manje. Zapravo, nimalo! U slučaju o kome govorimo, nije tako. Razumni i zainteresovani za "lokalnu zajednicu", sastav i odluku ovog žirija imali bi u vidu i prilikom skorašnjih lokalnih izbora...