28.04.2020, 08:37

Svaki gest je nečiji, a taj neko ima ime...

Dobro je ne samo kad se dobro svrši, nego i kad se dobro započne! U tom smislu baš je dobra ostavka naše lekarke, Marije Gavrilović na funkciju predsednika u odgovarajućem opštinskom telu. I nikako ne zaslužuje da je zatrpaju kasnija događanja. Pogotovu ne obavezna naklapanja tipa ko je i kakve je, ko stoji iza nje, zašto sada, šta je radile ranije... Ali ni osvrtanja!

 

Pre svega, to je slobodan, a ne iznuđeni akti, izraz neslaganja sa uobičajenom a jako štetnom praksom. Pokrivanja uglednim imenom za koje se zna da radi promišljeno i odgovorno, nečijeg ćefa ili ko zna čega... Hrabar gest ispadanja iz "nomenklature", i rizikovanje mnogo čega! Ne samo totalnog diskvalifikovanja odnosno "blaćenja", pogotovu od onih koji su se u tome "izveštili". Ali i dosadili, izlizali od duge upotrebe, tako da ne vide kako govoreći o drugima više govore o sebi. Računaju da su svi ograničeni kao oni, pa se neće pitati kako su "otpadnici" do juče bili to što su bili: ugledni pripadnici nomenklature...

 

Ali ovo je i poziv drugima kad se nađu u sličnoj situaciji, nimalo retkoj, da se sete svoje struke, njenih pravila ponašanja, ljudskog i profesionalnog poštenja i odgovornosti... Ne samo trenutnoj funkciji, po volji Božjoj i milosti nomenklature! Dovoljno drugoj strani, lišenoj svega toga, za žučno reagovanje. S pravom kvalifikovano nepristojnim, ali gde joj je pristojnost i inače? Pogotovu u onom što joj je posao, i za šta je dobro plaćena?

 

Pažnju valja obratiti i na nešto treće. Ova ostavka pokazatelj je postojanja prećutno pomenutog na početku: slobodnih i samosvojnih građana. Svuda, pa i u poprilično ozloglašenim političkim strankama. Svima, zbog čega i postoji tako izrađena apolitičnost! Tako da bi stvarno trebalo napustiti uobičajeno a lenjo, trpanje svega i svačega u isti koš. "Svi su oni, isti!". Bez obzira na to da li su krivi, ili su heroji. (Skorašnja izjava sa nadležnog mesta, za zdravstvene radnike). Ništa se ne menja, zapravo je još gore, sa "Svi smo krivi!", skorašnje "Narod nije kriv!". Odnosno, "Herojski narod". Sa malo razmišljanja vidi se da tada niko nije kriv, i niko nije heroj! Niko ne treba da odgovara i niko ne treba da bude slavljen, mada i za jedno i drugo ima dovoljno kandidata...