02.07.2020, 06:30

Bez pohvala i osuda pojedinca i čina, ni reči o "krizi morala"

Govorenje o krizi morala, samostalno ili zajedno sa krizom vrednosti, institucija..., uglavnom je jednostrano! U svakoj krizi se "razdvaja" bolesno od zdravog, i neubičajeno jača. Ali zdravog i dalje ima, zabrinuti zbog krize nastoje da ga povećaju...

 

Povećavanje "zdravog", u slučaju krize morala, ne traži nikakvo "otkriće". Zna se da je sa moralom "sve u redu" dok javno mnjenje, kao njegov garant, jasno i glasno osuđuje što je za osudu, i hvali što je za hvalu. I tako sugeriše pojedincima da "paze šta rade", čime kod nekih jača a kod nekih tek izgrađuje savest kao drugi garant. Razume se da ono nije samostalna i nezavisna pojava, pod snažnim je uticajem "vodiča mnjenja". Neformalnih i formalnih autoriteta, uključujući masovne medije. U početku kao prenosioce "vodiča", a zatim i kao vodiča. Svojih poslenika, koji autoritetima postaju samim prisustvom u medijima.

 

Pogledajmo dva sveža primera; jedan za pohvalu, a drugi za osudu! Ali je svaki plasiran kao još jedan u masi "događaja", bez odgovarajućeg komentara. Divljenja i poziva na ponavljanje, odnosno zgražavanja i poziva na osudu ako se igde ponovi!

 

Prvi je jednodnevna žalost u Kraljevu zbog bračnog para Bogojević, koji je stradao u poplavi. Drugi se tiče vanrednog profesora FON-a koji bi da avanzuje u zvanje redovnog, ali mu se spočitava odbrana lažiranog plagijata jednog doktoranda. (Ne treba pitati kojeg, tada u drugi plan odlazi plagijat kao takav). Zapravo odbrane dotičnog od strane njegove starije koleginice: "Pa šta, kao da je on prvi ili jedini! Zar da se zbog toga zaustavi jedna briljantna akademska karijera?".

 

Kuda bi to vodilo kada bi jedno i drugo postalo pravilo? (Što da ne, što može jedan može i drugi). Nije teško videti, u prvom se i vidi: to je ponavljanje postupka za svako poštovanje i preporuku, jedne ranije Skupštine grada Kraljeva. Ceneći kao i ova, svakog građanina, jednu domaćicu je proglasila počasnim građaninom Kraljeva! Jer je prihvatila za apsolutno nedovoljnu finansijsku naknadu i "izvela na put", nekoliko desetina siročića...

 

Da li je neosnovano očekivati, i bez pomoći tamošnjeg Lokalnog fronta, dalje cenjenje svakog građanina? Vidi se i kuda je dovelo drugo: kakva je reputacija FON-a, pomalo i drugih "državnih fakulteta"? Kakva je reputacija profesora fakulteta i drugih intelektualaca, tradicionalnih "vodiča javnog mnjenja"? Da li je neosnovano očekivati dalje pozivanje da sačekamo sve koji su se ogrešili ili će se ogrešiti, pre nego što osudimo postupak bilo koga? A u međuvremenu, neka "vodič" bude ko hoće (može).