14.08.2020, 12:22

Deca se rađaju radi njih, a ne radi roditelja i Srbije!

Traženje od mladih bračnih parova ili samo "Srpkinja" da rađaju što više dece i osuđivanje što to ne čine, postaje stvar pristojnosti i građanske dužnosti! Onih koji ne rađaju jer su muškarci, i pri tom bez dece ili sa jednim... Drugu stranu ne slušaju, šta ona uopšte ima da kaže? A ima, i te kako ima...

 

Jedno od naših vrlo lepih, a nepisanih pravila, zabranjivalo je otuđivanje očevine odnosno dedovine, u korist potrošnih dobara ili lagodnog života. Toliko, da ga je i država prihvatila zabranom prodaje iste, za neplaćen porez ili drugi dug. Time se štitila visoka, a i danas u etici cenjena dužnost: ostavi potomcima makar ono što si nasledio od predaka! Ne samo u pogledu imovine nego i života, mesta u društvu, ugleda... I pre svega imovine, kako bi imali makar život kakav imaš ti. Ako ne možeš više, a ako možeš - moraš!

 

U srećnim ili bar spokojnim vremenima, ovo je samorazumljivo. Mada sadrži klicu onog što se razrasta u drukčijim: problematičnost osude bračnih parova koji ne žele potomstvo, ili ga ograničavaju na jedno dete. Jer ne vide način da potomstvu obezbede detinjstvo, mladost i osamostaljenje, kakve su sami imali... U tome nisu usamljeni, etičari sve češće govore i o pravima biljaka i životinja, pogotovu budućih ljudi!

 

Podsećajući da dužnost nas živih nije samo da sprečimo njihovu patnju, nego i razmislimo je li moralno rađati decu za koju znamo da će patiti, da ćemo im već rođenjem nametnuti patnju. Čak koja će žaliti što su se rodila!

 

U današnjim nespokojnim vremenima imamo opšte prihvatanje viših životnih ciljeva kao legitimnih i čak obaveznih, što isključuje čuveno: "A kako sirotinja ima toliko dece?". (Ona je na sirotinjski život navikla, ni budući život ne vidi boljim, i čak je manje sirotinja od svojih predaka). Na drugoj strani je sistemska nemogućnost mnogih da takve ciljeve ostvare legitimnim sredstvima, počev sa zaposlenjem bez obzira na platu! Ostaje im ili da pokušaju nelegitimnim i kažnjivim, ili da prihvate sebe kao neuspele zbog vlastite nesposobnosti. U "društvu uspeha" i neumerenog slavljenja uspeha, to je takođe opasno...

 

Pomenuti parovi mogu biti "neodgovorni prema Srbiji kojoj trebaju građani" (nekada se baš kaže vojnici za neka "druga poluvremena"), ali su odgovorni prema potencijalnom potomstvu. Ne samo o njihovom rođenju, nego i životu vrednom življenja! U tom pogledu pažnju bi trebalo obratiti na nešto sitnije, ali zato lakše za ostvarivanje. Ako sve više mladih odlazi iz zemlje u sasvim drukčiji svet i javno želimo da budemo njegov deo, je li u redu da ih za taj svet ne pripremamo? (Pripremanje države u kojoj bi potomci želeli da žive, velika ideja američkih "očeva osnivača", već je "viša matematika"). Umesto za našu nimalo ružičastu današnjicu, sve ispunjeniju prljavom tehnologijom stranih "investitora"? I "svetlu prošlost", kao kompenzaciju?