VALJEVSKI TRGOVI, OTVORENI PROSTORI, PARKOVI

Park na Jadru (foto: Đorđe Đoković)

02.03.2016, 17:19

VALJEVSKI TRGOVI, OTVORENI PROSTORI, PARKOVI

Trg u gradu po definiciji, još iz doba antike je - "agora", mesto gde se začela demokratija, gde su se građani okupljali, i slobodno izražavali svoja mišljenja i volju. To je slobodan, otvoren prostor, uređen i prijatan, proporcionalan veličini grada, tako da na njemu može da se okupi što veći broj građana, prilikom nekih većih manifestacija, okupljanja i posebnih svečanih prilika, a dnevno da privlači građane, da se šetaju, susreću i komuniciraju, u prijatnom i lepo uređenom prostoru. (dr Mirjana Lukić)

Trgovi su značajan deo grada. Daju fizionomiju gradu, razvijaju društveni život jer privlače građane, postaju mesto gde se susreću i druže. Predstavljaju mesto za kulturni život, jačaju vezu između umetnosti i građana, podstiču radoznalost, teraju građane da koriste prostor u neposrednoj okolini.

Obično su trgovi najlepši javni prostori u gradovima, okruženi su značajnim zdanjima, institucijama. Na njima su fontane, spomenici, parkovi, obeležja istorije. Na njima se održavaju gradske svečanosti, razni koncerti, festivali. Tu se okupljaju i nezadovoljni građani koji traže svoje prava… tu se borilo za slobodu, odatle se odlazilo u rat, dočekuju se sportisti, tu se kupuje i prodaje, upoznaju mladi, rađaju ljubavi.

Gradski trg, se nalazi u strogom centru grada pored zgrade Gradske uprave. Za arhitektonsko rešenje Gradskog trga Milan Lojanica je 1986. dobio Oktobarsku nagradu Beograda. Na trgu se nalazi spomenik Dragojlu Dudiću, narodnom heroju iz Drugog svetskog rata. Na trgu je postavljen i javni solarni punjač za mobilne telephone. Tu su su se održavali i protesti protiv vlasti, bacalo kamenje na zgradu opštine ali i vozili skateboardovi, pre tridesetak godina se okupljali mladi, sedelo se na ‘’Beku’’… tu se fotografiše kad se izađe iz matičnog ureda… sviraju duvački orkestri, bacaju novčići.

Trg Živojina Mišića se nalazi, pored hotela Grand, u glavnoj pešačkoj i trgovačkoj zoni grada, pored reke Kolubare. I na ovom trgu je spomenik - vojvodi Živojinu Mišiću, vojskovođi iz Prvog svetskog rata. Odatle se stiže u Tešnjar, u pešačku trgovačku zonu, na Desankin trg. Vrlo blizu je i Narodni muzej. Tu se održavaju koncerti, slika se, pije kafa, održavaju humanitarne akcije, dečiji maskenbali...

Na Desankinom trgu je 1990. postavljen spomenik Desanki Maksimović. U neposrednoj blizini je mali parkić, fontana, zgrada Napreda i Radio Valjeva iz 1905, Gradska biblioteka. Tu se rodaju kokice, sedi na spomeniku, brčka u fontani, šutiraju lopte, voze roleri, a tu se snimio i prvi valjevski flash mob ‘’Da se novi život rađa’’ https://www.youtube.com/watch?v=Cn1Hd8vCiR0

Treba pomenuti i Plato ispred Vukovog spomenika, stecište studenata, mesto gde se prodaju knjige na otvorenom, trg izmedju Osnovnog i Višeg suda sa spomenikom Prote Mateje Nenadovića, trg kod Limenke koji je oživeo sa postavljanjem fontane i novog mobilijara, Park na Jadru sa skulpturama Vide Jocić smeštene u prirodni ambijent pored Kolubare koji šetače podseća na period iz II svetskog rata dok hodaju ka parku Pećina.

Ne treba zaboraviti deo Pop Lukine ulice gde je otvorena Ogradna galerija - projekat Valjevske kulturne mreže-VAKUM u kojoj su se smenjivale brojne izložbe lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika koja na svojevrstan način približava umetnost građanima 24 časa dnevno i tokom sva četiri godišnja doba.

Ne treba zaboraviti ni multifunkcionalni plato pored Centra za kulturu. Tu se voze automobilčići, ljuljaju deca, okupljaju mladi, crtaju klinci, prave se čuveni valjevski čvarci, igra se šah, svira se i peva, ponekad i igra. Odatle se kreće na reli….Tu je obešen Stevan Filipović.

Trgovi i otvoreni prostori su javni prostori za koji su stanovnici grada možda i najviše vezani
Trgovi su lako prilagodljivi, za čas im se može promeniti namena.
Tu se susreću sve generacije, ‘’vežba’’ socijalizacija.
Lako se pune novim sadržajima, predstavljaju javne scene za različite događaje bitne za lokalnu zajednicu.
Daju mogućnost da se obnove istorijske činjenice.

I zato, treba da imamo uvek na umu značaj trgova i drugih otvorenih prostora da bi se promenio naš odnos prema prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti Valjeva. Razumevanje uloge koje trgovi imaju kroz istoriju, u istorijskim i kulturnim događajima koji su se odigravali na njima, može da nas motiviše da razvijamo odgovoran odnos prema gradu u kojem živimo.

Trgovi daju identitet Valjevu. Oni imaju sadržaje koji okupljaju ljude, prave ambijent, prilagođavaju se godišnjim dobima, potrebama ljudi, dostupni su ljudima i bezbedni za ljude. Omogućavaju estetski, sociološki i psihološki doživljaj trga i procesa urbanizacije.

Grad je ulica, trg, javni prostor u kojem smo svi različiti,

ali gde nam se svima priznaje pravo da budemo drugačiji.

(A philosophical idea of the city, Josep Ramoneda, 2003).

Park na Jadru (foto: Đorđe Đoković)

02.03.2016, 17:19