27.09.2018, 08:43

Umeće povratka

Dom je "mesto gde vas znaju i gde vam veruju, i gde znate i verujete drugima, mesto rituala i rutinske interakcije, potpuno predvidivih događaja i ljudi, mesto gde pripadate i osećate se sigurno i bezbedno, mesto gde se možete opustiti i biti ono što jeste, ukratko, gde se osećate kod kuće", Craig Storti, specijalista za interkulturalni dijalog, 2001.

 

• Kad  mladi ali i stariji počnu razmišljati o povratku Srbiju, u Valjevo?
• Da li ljudi doživljavaju povratak kao neuspeh, uspeh, nužnost, izbor?
• Postoji veliki broj razloga zašto se ljudi odlučuju za povratak – koreni, pripadanje, lojalnost, odgovornost prema porodici, državi, itd…

 

Na neka od ovih pitanja odgovorio je mladi par koji možete susresti u poslednjih nekoliko meseci kako šetaju i plešu u našem gradu. Doneli su muziku i novi pokret zouke (brazilskog plesa) koji unose promenu, pozivaju i ohrabruju najmlađe, mlade i starije da iskorače iz kuće, da se ohrabre, razmene priče, da daju drugu dimeziju gradu. Da od stidljivih plesnih koraka u Avanturi hrabro otplešu "flashmob" ispred Centra za kulturu.

Flashmob ispred Centra za kulturu (Foto: Kolubarske.rs)

Zamolila bih Vas da se za čitaoce kolubarskih.rs i blog NIJE SVE U VALJEVU CIRKUS kratko predstavite!

 

- Moje ime je Sandip Samuel. Poreklom sam iz Indije, ali sam rođen i odrastao u Abu Dabiju. Studirao sam medije i komunikacije u Južnoj Africi u Johanesburgu i to iskustvo mi je otvorilo mnoge vidike. Nakon što sam se vratio u Abu Dabi radio sam u sektoru za naftu i gas, sa najvecim fokusom na razvojni menadžment, takođe sam radio u oblasti dizajna od univerztetskih dana. Preselio sam se u Oman nakon što sam upoznao Saru na međunarodnom latino festivalu u egzotičnom gradiću u UAE. Što se tiče plesa, bavim se njime od kada znam za sebe, nastupao sam na međunarodnom nivou i kreirao koreografije; to je stvarno moja velika strast koja me prati ceo zivot. Tokom ovog putovanja kroz razne zemlje formirao sam razne plesne grupe od hip hopa do latino plesa. Na kraju sam odlučio da se pre svega usresredim na latino plesove na semi profesionalnom nivou.

           

- Ja sam Sara Vuletić. Rođena sam u Valjevu gde sam završila Valjevsku gimnaziju. Nakon toga sam diplomirala na odseku za Arapski jezik i Književnost na Beogradskom univerzitetu. Bila mi je velika čast to što sam proglašena najboljim studentom generacije Filološkog fakulteta. U Oman sam otišla 2010. godine gde sam radila u Energoprojektu kao prevodilac za arapski jezik tri godine. U tom periodu sam završila master iz Kulturne politike i Menadžemnta na Beogradskom univerzitetu umetnosti u saradnji sa Lyon 2 univerzitetom iz Francuske. Umetnost je uvek bila moja velika aspiracija, a kombinacija znanja jezika i menadžmenta u umetnosti mi je pružila priliku da radim u oblasti menadžmenta u umetnosti u Omanu. Sandip i ja smo zajedno upravljali prestižnom galerijom i radili smo projekte za najluksuznije svetske hotele što je fenomenalno iskustvo. Početkom godine smo uspostavili studio za umetničke konsultacije i dizajn ovde koji specijalizira u istom polju.

Što se tiče muzike, od tinejdžerskih dana se bavim pevanjem i pisanjem tekstova; pisanje i muzika su mi pružili sjajna iskustva i ovde i u drugim zemljama; uvek su prisutni. U Omanu sam otkrila lepotu latino plesova, zvuci i pokreti latino muzike su od tad postali neodvojivi deo mene. Imala sam čast da učim od prvoklasnih instruktora tokom međunarodnih putovanja što je znatno pomoglo da kasnije definišem plesni izraz kroz nastupe i prenos znanja na druge.

Sara i Sandip (Foto: Đorđe Đoković)

Saro, vi ste posle osam godina odlučili da se vratite u Srbiju, a Sandip posle tri godine boravka u Omanu da se preseli u naše krajeve. Šta vam se posebno svidelo ili sviđalo dok ste bili u inostranstvu, a šta mislite da ćete propustiti zbog preseljenja?

 

Sara: Oboje smo uživali smo u multikulturalnoj sredini, a to nam i nedostaje. Uživala sam u tome što mogu da plivam na otvorenom tokom cele godine; Sandip: "Sara je kao sirena".

Sandip: UAE je moj dom tako da mi svakako nedostaje društvo starih prijatelja i poznato tlo. U tome sam i uživao – društvu, prijateljima, otvorenosti ljudi i spremnosti za nove kontakte. 

 

Možete li sebe opisati u trenutku kada ste otišli, svako iz svoje zemlje?

 

Sandip: Ovo mi je četvrti put da sam u Srbiji. Srbiju doživljavam kao dobru promenu i drago mi je što sam ovde. Radujem se ovom životnom putovanju.

Sara: Odlazak iz Srbije mi nije lako pao, ali su mi međunarodna iskustva otvorila nove horizonte i razumenvanja što je od neizmerne vrednosti za unutrašnji razvoj.

 

A ko ste sada? Kako vas je iskustvo iz inostranstva promenilo? Koje ste nove veštine, znanja, stavove stekli?

 

- Ponosni smo što smo uspeli da uspostavimo svoj studio i plesnu školu. Nadamo se da ćemo uskoro uraditi nešto i po pitanju muzike. Što se tiče veština, nije lako sumirati sve oblasti u kojima smo se razvili, ali smo srećni što smo bili izloženi interesantnim i raznovrsim znanjima, iskustvima i okolnostima koja su doprinela razvoju umeća i sposobnosti. Što se tiče stavova, nekako vas drugačije situacije s kojima se susrećete širom planete čine skromnijim.

 

Saro, kakva je naša zemlja danas, u kom pravcu su promene išle? Sandip, kako ste zamišljali Srbiju a kako ste je doživeli?

 

Sara: Nakon brojih putovanja, shvatila sam da je naša zemlja blagoslovena predivnom prirodom, bogatim kulturnim nasledjem, svežom i zdravom hranom (to se retko gde nalazi danas) i još uvek nedodirnutim predelima. Dosta je prijatelja napustilo Srbiju što ostavlja neki osećaj praznine, opet porodica je tu i neki drugi dobri prijatelji, tako da je najbitnije gledate pozitivne stvari oko sebe.’

 

Sandip: Nisam imao očekivanja unapred. Kad sam prvi put došao, bio sam otvoren za ono što me čeka. Uživam u malim stvarima, kao što su talentovani i energični ljudi, sjajna hrana, čista i grandži kultura.

 

Sara, Sandip i Seka (Foto: Đorđe Đoković)

Tokom nekoliko meseci života u Srbiji, možete li da prepoznate faze kroz koje ste prošli kao npr. faza odmora, faza kulturnog šoka, faza preispitivanja odluke, traženja posla, primene stečenog iskustva... ? Šta vam je u ovih nekoliko meseci bilo najteže, a šta najlepše u Valjevu, Srbiji?

 

- Ekonomska realnost je očigledna ali ni to nije nešto novo za nas. Verujemo da uspeh dolazi sa upornošću i istrajnošću. Pored toga, usresređeni smo da gledamo pozitivno. Iznenađujuće je šta sve Valjevo ima da pruži u poredjenju sa dosta mesta u svetu.

 

U vezi sa teškoćama,

Sandip: Jezik je svakako izazov, a i nisu baš svi navikli da vide tamnoputog dugokosog afro lika koji šeta gradom, međutim nailazio sam na prijatnost i blagost od strane mnogo ljudi zbog čega sam srećan. Želim da govorim srpski tečno uskoro.

Sara: Ponekad je privikavanje teško, ali nekako sve postane smisleno kad vidim oko sebe svoju porodicu tako da sva ta pomešana osećanja odu.

 

Kako su sugrađani prihvatili, vas, vaše ideje?

 

- Postoji mala doza stidljivosti na početku, ali mi vidimo da se nov list polako okreće. Latino plesna kultura je vrlo popularna i razvijena u Beogradu i mi donosimo nove moderne latino plesne stilove, koji se plešu širom planete, u Valjevo gde su još uvek novina. Na relaciji smo Valjevo – Beograd, tako da se nadamo da ćemo raširiti ljubav prema plesu, pre svega zouku koji je još uvek nov u Srbiji, širom Srbije i Balkana.

 

Šta bi preporučili drugima po povratku u Valjevo? Šta može da im olakša povratak i adaptaciju?

 

- Valjevo ima puno lepe energije i duboko ukorenjene kulture. Verujemo da je bitno da zajedničkim trudom gajimo i očuvavamo našu iskru. Što se tiče preporuka, ono što možemo da kažemo je da ne slušate negativce i da se okružite pozitivnim ljudima i dobrim vibracijma.

Sara i Sandip (Foto: Đorđe Đoković)

Sara i Sandip su tipični predstavnici miliona mladih ljudi koji su bili uključeni u globalno mobilni život koji:  

• Nosi iskustva i izazove koji olakšavaju razvijanje novih veština,
• Unapređuju lične kapacitete,
• Stvaraju neka nova značenja u životu,
• Stvaraju vrlo dragocene uspomene.

 

Povratak kući, u svoju zemlju nije nekad lak, može se shvatiti kao da se počinje ispočetka. Ali,

• Potrebno je očekivati promene, u sebi, u drugim ljudima, mestima, stilovima života,
• Potrebno je pronaći stare prijatelje, slične ljude,  
• Potrebno je započeti novu rutinu, novi kontinuiet.            

 

 

                                                      "Ne slušajte negativce i okružite se pozitivnim

                                                       ljudima i dobrim vibracijma!

                                                       Verujemo da je bitno da zajedničkim trudom

                                                       gajimo i očuvavamo našu iskru".

                                                                             

                                                                                           Sara i Sandip, 2018.