24.03.2020, 13:31

Nema šale sa Kovid 19

"Na ovom svetu ili bilo kom drugom ne postoji ništa tako strpljivo kao virus koji traži domaćina", Mira Grant, Countdown.

 

Izbijanje koronavirusne bolesti (COVID-19) može biti stresno za ljude i zajednicu. Strah i anksioznost zbog bolesti mogu izazvati snažne emocije kod odraslih i dece. Svako drugačije reaguje na stresne situacije. Način na koji se reaguje na epidemiju može zavisiti od načina života, ličnosti i zajednice u kojoj se živi.  

 

Ako prihvatimo kako Lazar Džamić opisuje Srbe u jednom tekstu, kao narod koga odlikuje heroizam, nadrealizam, nestalnost, impulsivnost, sujeverje, ali i mudrost, žilavost, humor, razumljive su naše reakcije na korona virus, vanredno stanje, policijski čas koje idu od panike do inata i prkošenja ovom "nevidljvom neprijatelju".

 

Stres tokom izbijanja i širenja zarazne bolesti može uključivati

 

- Strah i brigu za vlastito zdravlje i zdravlje svojih najbližih,

- Osećanje ukočenosti, neverice, teskobe, straha,

- Promene u načinu spavanja i/ili ishrane,

- Poteškoće sa spavanjem ili koncentracijom,

- Uznemirujuće misli,

- Pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema,

- Fizičke reakcije, kao što su glavobolje, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži,

- Ljutnju i "gubljenje živaca",

- Povećanu upotrebu alkohola, duvana ili drugih droga.

 

Kako očuvati mentalno zdravlje i smanjiti uticaj "sablasne" korone i drugih mentalnih virusa? Kako opstati u kući, sa decom,  ili sami, sami sa sobom?

 

Ako ste roditelj, briga o sebi je na poslednjem mestu prioriteta. A briga o sebi nije luksuz. To je od suštinske važnosti jer kada su deca kod kuće po ceo dan i bez obaveza, stres raste. Šta može pomoći:

 

• Naći vremena za sebe i napraviti novu rutinu,
• Dati prednost zdravim izborima, jer se vrlo lako uđe u fizičku neaktivnost, preterano uzimanje hrane,
• Biti realan u postavljanju ciljeva, očekivanja… "Perfekcionizam i korona virus se ne mešaju" (David Anderson, psiholog),
• Postaviti granice… Uz postojeće brige, nije lako primati tuđe strahove. Zato vežbati distanciranje, ne prihvatati poruke koje  uznemiravaju. Postavljanje granica ne isključuje pomoć, podršku, solidarnost…
• Ponovo praktikovati stvari u kojima se uživalo a za koje ranije nije bilo vremena, ili početi uvežbavanje novih veština. Neke od njih se mogu praktikovati sa decom i uživati zajedno sa njima. Iskoristiti policijski čas da bi se deca učila životnim veštinama, osamostaljivanju. To se ne uči u školama.

 

Kada se pronađe vreme za sopstvene prioritetete i potrebe, roditeljski  "rezervoari" se pune emocionalno i fizički…, a onda su sposobni da pruže svu potrebnu brigu i pažnju deci.

Crtež korona virus (Ema Maksimović)

Crtež korona virus (Tara Maksimović)

Crtež korona virus (Viktor Maksimović)

Crtež korona virus (Pavle Maksimović)

Takođe

 

• Ne bojte se pričati sa decom o korona virusu. Većina dece već je čula za virus ili videla ljude koji nose maske za lice, rukavice, tako da roditelji ne bi trebalo da izbegavaju razgovor o tome. Ako se ne priča o nepoznatom, deca više brinu. Cilj je pomoći deci da dobiju informacije zasnovane na činjenicama.
• Razgovor naravno treba prilagoditi uzrastu deteta. Pokušajte da odgovorite na njihova pitanja. Odgovorite iskreno i jasno. Time se izbegava stvaranje zastrašujućih fantazija kod dece. Ali, u redu je i ako ne umete da odgovorite na sve.
• Potrebno je suočiti se sa sopstvenom anksioznošću. Kad ste zabrinuti, onda nije vreme za razgovor sa decom o korona virusu. Zato se prvo smirite, pa se onda posvetite razgovoru sa njima.
• Budite ubedljivi u davanju informacija, ubediti dete da je korona virus redak virus, da je grip mnogo češći i da deca imaju blaže simptome.
• Važno je da decu obučite o  osnovnim pravilima  higijene. 
• Držite se rutine, pogotovu sad kad ne rade vrtići i škole. Strukturisano vreme u toku dana sa redovnim zadacima, obrocima i standarnim vremenom za spavanje omogućava da se deca osećaju dobro i zadovoljno.

 

Šta još  činiti  kako bi na najbolji način pomogli sebi

 

• Brinuti se o sebi, prijateljima i porodici. To olakšava suočavanje sa stresom.
• Slušati savete i upozorenja stručnjaka. Pridržavati se osnovnih pravila higijene što može uticati na smanjenje teskobe. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje određen broj zaštitnih mera od koronavirusa, uključujući:

     - često pranje ruku, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, traženje lekarske pomoći ako se dobije visoka temperatura, kašalj ili   poteškoće s disanjem.

• Odmoriti se od gledanja, čitanja ili slušanja vesti, uključujući društvene mreže. Slušanje o pandemiji više puta u toku dana može biti uznemirujuće i povećati anksioznost. Umesto toga, preporučuje se informisanje iz relevatnih izvora (Svetska zdravstvena organizacija, Institut za javno zdravlje).
• Baviti se aktivnostima u kojima se uživa. Informisati se o drugim događajima u svetu, koristiti virtulne posete muzejima, pozorištima… Baviti se hobijima.
• Voditi računa o svom telu. Redovno jesti zdrave, uravnotežene obroke. Redovno vežbati, spavati i izbegavati alkohol i droge.
• Povezati se s drugima. Razgovarati s ljudima kojima se veruje o svojim brigama i osećanjima.
• Pozvati psihologa, psihijatra ili izabranog doktora ako stres ometa svakodnevne aktivnosti nekoliko dana za redom.

 

Osobe s problemima duševnog zdravlja treba da nastave sa lečenjem i biti svesne da se neki simptomi mogu pogoršati ili se javiti novi.  

 

#OstaniteKodKuće