Sa blogerima kroz Gradac

Redakcijski foto-blog

Blog urednika fotografije u kolubarske.rs

Blog uređuje:

fotograf i herpetolog. Twitter: @djdjokovic

10.08.2015, 06:50

Sa blogerima kroz Gradac

Valjevo je pre nekoliko dana posetila grupa stranih i domaćih blogera u okviru kampanje #MySerbia, koju je organizovala Turistička organizacija Srbije. Po rečima Ivana Vukovića iz TOS-a ideja je da se kroz malo drugačiji način promovišu turistički potencijali Srbije. Ovo je već druga grupa blogera, prethodna je obišla istočnu, dok će ova oblaziti zapadnu Srbiju. Blogeri kroz svoje profile na društvenim mrežama dele svoje utiske sa mesta koja obilaze, a cela kampanja se zove MySerbia i može se pratiti pod tim heštegom na društvenima mrežama, na fejsbuku, instagramu i tviteru. Nakon Valjeva blogeri nastavljaju ka Bajinoj Bašti, gde će obići Drinu, Taru I Mokru goru, potom odlaze na Uvac gde će posetiti manastire sudenicu i Žiču, a zatim preko Kraljeva idu u Guču.

Domaćin u Valjevu im je bio Ivan Nastić iz Wild Serbia. Wild Serbia već šest godina promoviše valjevski kraj a posebno Gradac, predstavljajući ga kao prvu divljinu od Beograda. Samo ove godine oni su ugostili preko 600 turista na Gradcu, tako da ne čudi što je TOS baš njih izabrao da ugoste grupu blogera, i predstave im lepote valjevskog kraja. Ivan se opredelio da grupu provede od Šarenog platna do Degurića, naravno vodom, kako bi im pokazao najlepši deo Gradca.

Ekipu su činili domaći bloger Miloš Petrović iz Bora, brazilac koji perfektno govori srpski Tijago Fereira, Kanađanin Rob Lojd, Beki Enrajt iz Engleske i snimatelj iz Južne Afrike Mark Hofmejer.

Kolima smo došli do Lelića, a odatle smo se uputili peške do Šarenog platna, na čelu kolone Dragan Stanković Lidža. Tu smo napravili prvu pauzu. Ivan Nastić i Ivan Vuković su nam pokazali malo kapuere, dok je Mark pripremio svoju opremu za snimanje. Odatle smo krenuli nizvodno ka Ćelijama.

Tijago je u Srbiju prvi put došao 2010. godine. Kaže da nije puno znao o Srbiji, a ono što je znao bilo je uglavnom loše, zemljaci su mu govorili da je Srbija opasna zemlja. To njega nije sprečilo da zbog jedne devojke pređe okean i dođe u Srbiju. Nakon mesec dana boravka u Srbiji Tijago se vratio kući, ali kaže srce mu je ostalo ovde. Bilo mu je jako žao što njegovi sunarodnici imaju tako lošu predstavu o Srbiji, pa je rešio da to promeni. Tako je 2011. godine opet posetio Srbiju i nakon toga je napravio blog bem-vindo a servia (dobrodošli u Srbiju) na portugalskom jeziku, na kom brazilcima predstavlja Srbiju, kroz tekstove, fotografije i video klipove. Turistička organizacija Srbije je Tijaga pozvala kao blogera domaćina, što je za njega velika čast, kako sam kaže, jer oseća da mu je Srbija druga kuća. On se nada da će se, poput njega, kolege blogeri zaljubiti u Srbiju. Tijago je već posetio Valjevo, ovo mu je drugi put. Kaže da mu se veoma sviđa, posebno Narodni muzej i Valjevsko pivo koje je po njegovim rečima najbolje pivo u Srbiji. Gradac mu je kao raj na zemlji, oduševljen je prirodom a poseban utisak na njega ostavili su ljudi koje smo sretali usput, koji se kupaju, kampuju pored reke. Kaže da mu je žao što Beograd nema ovako nešto. Na pitanje šta misli šta treba da se unapredi kako bi Gradac bio još bolji za turiste, Tijago kaže da bi trebalo Gradac više promovisati preko interneta, takođe nedostaju putokazi.

Kanađanin Rob Lojd oduševljeno kaže da „nigde nije savršeno, ali ne postoji mesto gde bih sad radije bio“. Rob se kupao u Gradcu, kaže, iako je Kanađanin i navikao je na hladno, Gradac mu je bio „da se smrzneš“. Ovo mu je drugi put u Srbiji, prvi put se odlično proveo tako da je sa oduševljenjem prihvatio drugi poziv. Kaže da si ljudi sjajni, izgubio je novčanik koji mu je posle vraćen, dopada mu se noćni život, roštiljanje. Definitvno će opet posetiti Srbiju.

Beki Enrajt je engleskinja koja trenutno živi u Atini. Ona na svom blogu razbija stereotip i predrasude o određenima destinacijama, trenutno o Balkanu. Beki je impresionirana Beogradom. Za avanturu po Gradcu kaže da je bila posebna, malo je zahtevnije od vožnje biciklom ili obične šetnje, verovatno zbog gaženja hladne reke. Njena misija je da promeni mišljenje ljudi da je Balkan opasno mesto. Ljudi u Srbiji su veoma prijatni i deluju srećnu, što oni koji žive van Srbije to ne očekuju.

Od Ćelija do Degurićke pećine smo pregazili Gradac oko 15 puta, neki su bili spremni na to, neki su gazili bosi, sreća pa je Gradac bio topliji nego što zna da bude.

Boranin Miloš Petrović je oduševljen prirodom u Klisuri reke Gradac, kaže ovo spada u onu divlju Srbiju. U toku puta je saznao da je Gradac jedna od najčistih reka u Srbiji, u šta su se i sami uverili pijući vodu iz reke. Malo je hladniji za kupanje, ali već sebe može da zamisli kako je razapeo šator i uživa pored reke. Na pitanje kako unaprediti Garadac, kao turističku destinaciju, kaže da bi trebalo objediniti informacije o Gradcu na internetu, zatim da treba apelovati na ljude da ne ostavljaju smeće za sobom. Dodaje da bi možda trebalo uraditi neke etno kuće i na taj način unaprediti turističku ponudu, jer fale smeštajni kapaciteti. Miloš je bio na Divčibarama, koje su dosta poznatije od Gradca, ali misli da je Gradac idelano mesto za odmor od 2-3 dana.

Srednji deo Gradca, između Ćelija i Degurića je relativno čist, ali nas je isred Degurićke pećine zatekla razočaravajuća slika, gomila smeća na kamari. Nakon priče da je Gradac jedna od najčistih reka u Srbiji, ovo vas natera da se postidite. Ivan Nastić je sakupio smeće a Dalibora i Steva su odneli džak. To im nije bio prvi put, a Ivan je apelovao na kupače da ne bacaju đubre. Kontejner, jedan, ispred ribnjaka je bio zatrpan smećem, nadam se da je do objavljivanja ovog teksta ispražnjen. Dakle, uzalud mi pričamo kako je Gradac čist i ponosimo se njim, ako nam je teško da vratimo smeće koje smo doneli a koje je lakše nego kad smo ga doneli, jer popilo se pivo, rakija, pojeo se keks, čokolada.

Ivan Nastić skuplja smeće kod Degurićke pećine

Ivan Nastić i Wild Serbia rade puno u promociji Gradca i Valjevskih planina, u šta sam se više puta lično uverio. Često, pre dogovorenih tura, odu i pokupe smeće sa Gradca ili ispred Petničke pećine, kako se ne bi sramotili oni a i mi. Ivan se zapitao da li je Gradac spreman da primi više turista, jer dosta ljudi odavde nema svest o tome da treba čuvati i sačuvati ovu reku. Cilj Wild Serbia je da promoviše netaknutu prirodu, da nađu održiv način za prirodu, ljude, lokalno stanovništvo da i ekonomski to bude održivo i da se uživa u prirodi. Kaže da im je potrebna pomoć Grada u promociji ovog kraja.

Nakon šetnje, na Konjičkom klubu nas je čekala Đurđa i ručak, naravno pastrmka. Gosti su otišli prezadovljni i verujem da će svojim čitaocima, pratiocima i prijateljima preneti lepe utiske sa Gradca. A mi, bar, da se potrudimo da Gradac bude čistiji.

Blogovi

Tragovi

(Foto: Autor Dušan Arsenić) dalje | blog

Pre 5 dana 14 sati u Ars Vivendi
Šta je starije: kokoš ili jaje, sultan ili sirotinja raja?

Bez masovne psihologije fašizma, ne bi ni bilo fašizma (Vilhelm Rajh). Tako da nema ni demokratije, bez masovne psihologije demokratije!. Bilo [...] dalje | blog

Pre 18 dana 14 sati u Bez kraja
Nadstrešnica

(Foto: Autor Dušan Arsenić) dalje | blog

Pre 19 dana 14 sati u Ars Vivendi
"Ispoljavati empatiju", nije dužnost samo nekih...

Nije samo "lepo", "za ugledanje", "ljudski", "empatija", nego je i dužnost, pomagati one kojima je pomoć potrebna. Pa i nesrećne migrante, iz [...] dalje | blog

Pre 1 mesec 2 dana 11 sati u Bez kraja

Prijavi se

Redakcijski foto-blog

Blog uređuje:

10.08.2015, 06:50

Sa blogerima kroz Gradac

Blogovi