Redakcijski foto-blog
Blog urednika fotografije u kolubarske.rs
Blog urednika fotografije u kolubarske.rs
Ovog leta sam se popeo na Bobotov kuk (2523 mnv), moj najveći uspeh u poslednje vreme. Da li je bilo teško? Ne, naravno. Krenuli smo u 7.20 u 7.23 sam mislio da ću umreti, hteo sam da kažem "Čekaću vas ja ovde" ali nisam imao vazduha, pa sam se pravio da slikam neku pčelu na cvetu, a ne da nisam video ni pčelu ni cvet ni Durmitor, samo neke bele krugove, pomislih "što ne ostade u vikendici".
Posle tog prvog dela, gde je na jednom mestu postavljena i sajla, izađete na livadu i onda lagano sat vremena, nema uspona. Sve se nadaš najgore sam prošao. Onda shvatiš da si na oko 2100 mnv i da treba da se spustiš na jedno 1700 mnv pa da se penješ na 2500 mnv. Al' 'ajde, kad sam dovde stigao, nema odustajanja, mada sam pomislio da odustanem, jedno 114 puta. Ali kad vidiš penzionere i decu koji idu, malo te bude sramota.
Posle Zelenog vira koji je na 1700 mnv krećeš da se penješ do Bobotovog kuka, nikad kraja pomisliš. A onda stigneš do prevoja pred Bobotov kuk, odakle puca pogled na Škrčko jezero i odlepiš. Oduševljenje traje dok ne shvatiš da treba da prođeš još jedan deo držeći se za sajlu a ispod tebe sodom. Ali kad si ispod samog vrha i vidiš ga, glupo je odustati, naročito ako sretneš i klinca od 7-8 godina koji silazi sa vrha. Skupiš petlju i kreneš, posle 7-8 minuta si na vrhu, shvatiš da je vredelo.
Doduše na vrhu gužva, turisti, Česi. Izgiboh pokušavajući jednom fotografu da objasnim da mu je muva na objektivu dok pravi panoramu. Ostali smo skoro sat vremena na vrhu, dok smo se peli prizivao sam oblake zbog fotografija. Uspelo je, možda i previše, dok smo silazili čula se grmljavina. Kiša nas je uhvatila kod Zelenog vira, pljusak, na kraju i grad. I tako jedno sat vremena. A na Durmitoru kad padne kiša, padne i temperatura, odjednom kao da je novembar. Oko 4.00 časa smo stigli do kola, koja su bila parkirana na Sedlu. Jesam kukao ali je vredelo, treba doživeti pogled sa Bobotovog kuka.
Inače Durmitor sam prvi put video 1989. i odmah sam se zaljubio. Kao dete istraživača slušao sam o Durmitoru od malih nogu. Do sad sam na Durmitoru bio preko 20 puta, i uvek fali još koji dan.
Prva istraživačka ekspedicija, tada Kluba mladih istraživača iz Valjeva, bila je na Durmitoru. Na toj ekspediciji, 29. jula 1969. godine u Todorovom Dolu, tragično je izgubio život Vladimir Mandić Manda, po kome Društvo istraživača nosi ime. Od tada postoji veza istraživača i Valjeva sa Durmitorom.
Durmitor je odlično obeležena planina, tako da se teško možete izgubiti. Pored ozbiljnijih planinarskih tura, postoje i lakše pešačke. Jedan odlazak na Durmitor neće biti dovoljan da obiđete sve.
U nastavku pogledajte fotografije iz šetnje do Bobotovog kuka, sa Crnog i Zminjeg jezera, pogled na selo Tepca u kanjonu Tare i par fotografija masiva Durmitora. To je samo deo fotografija sa Durmitora. Fotografije prikazane u ovom tekstu nastale su u julu ove godine, a deo u septembru 2013.