Prošle nedelje sam konačno uspeo da izdvojim vreme i pobegnem u prirodu. Dimitrije i ja smo poranili i krenuli put Velikog Povlena. Nije se još desilo da se vratim loše raspoložen ili razočaran iz prirode. Ne ono kao kad izađete u provod pa bude loša muzika, ekipa, gužva, dim, ili kad odete na film koji prespavate.
U prirodi je provod zagarantovan, nema gužve, nema loše muzike, nema buke, nema pijanih budala, nema gušenja od dima. Čim malo izađete iznad Valjeva, prodišete i progledate. Pritom za šetnju po planini nisu potrebni neki novci.
Imamo tu sreću da nam je izuzetno lepa priroda na dohvat ruke, na samo pola sata. To i jeste ono zbog čega volim Valjevo i što bi mi najviše falilo u Beogradu ili nekom drugom gradu. Uspaničim se ako mi priroda nije blizu, jer to je moja psihoterapija.
Pobegnite od televizije, vesti, jutarnjih programa u kojima ide red politike, red saveta lekara, red vremenske prognoze, ispresecano reklamama za lekove i preparate. Idite u prirodu, ne morate ni da šetate, samo dišite, jer u Valjevu smrdi, i to ne mislim samo na vazduh.
I u dvopartijskom sistemu kakav je u SAD ili Velikoj Britaniji, partije se slabo razlikuju po ideologiji, tako da je zabavno to očekivati tamo [...] dalje | blog
Ne baš namerno ili uz pomoć nekog Opelke, nacionalni Nole je pokazao da njegova podrška mladima, nije bila podrška samo njima. A ni jednokratna, [...] dalje | blog
Predsednik je blagovremeno počeo da misli, o svom mestu u istoriji! Trećeg mandata nema, a menjati Ustav kako bi se isti obezbedio, "tuknulo" bi [...] dalje | blog
Novi događaj, i kad se ne forsira radi skretanja pažnje sa ranijeg, taj raniji gura u senku. Normalno ako je i "značajan", i da je "značajno" [...] dalje | blog