20.12.2015, 09:40

Obavezna literatura: "Čudovišta koja smo voleli"

Dragi Kolubarci, zapadnosrbijanci, i ostali indijanci! Jedini prijatelji! Ako ste preklali sve šarane, amure, dobro ih iskomadali i presolili, znači da krize nema, i da sledi prženje. Što masnije da bude, da ima. I ponovo da bude! Naručili gotove riblje čorbe, i po koju pečenu pastrmku za otmenije goste, mogu Vam samo čestitati dragog nam Sv Nikolu. I da ga lepo proslavimo. I onda u ponedeljak kad se skupa osvestimo, i krv iz stomaka ponovo u glavu povratimo, uzmete u razmatranje ovaj text, bolje rečeno preporuku, za jedan beg u pravi, fantastični brevijar! Ordinarni i zabavni vodič kroz istoriju filma i literature iz koje su rođeni najlepši i najluđi junaci, i anti-junaci koje smo voleli (i volimo!). Tako da danas, nećemo zaboraviti ni teoretsku stranu filma, ali onako kako ju je u ovom naslovu video neprevaziđeni Ranko Munitić (1943—2009).

“Čudovišta koja smo voleli”, delo je na kome je ugledni autor radio više godina. Predstavlja idealan vodič kroz istoriju filma, ali istovremeno i literature, i stripa. Ranko Munitić je sabrao i probrao sve što je književnost, religijski spisi, narodni epovi sa svih strana sveta, stripovi, čak i muzika (opere) iznedrila u vidu najšarenijeg društva, i to sve lepo razvrstao, uporedio, zasmejao nas nekom opaskom o junaku i robotu, čudovištu ili agentu 007!

Naravno, to je prvenstveno specifična istorija filma, praćena kroz hiljadugodišnje hronike čovečanstva, i pisanu reč. Istinsko žitije, filmsko-literalne fikcije i fantazije, mašte i robotike! Ali, samo oni junaci koji su se sa pergamenta, papira i libreta opera materijalizovali na traci od 35mm. Da ne bude zabune o čemu se radi!

Znači, skoro svi su tu! Noe, Baron Munchhausen, Nosferatu (Dracula, grof-vampir), Dorothy iz Kansasa, Dorian Grey, Golem, S. Holmes, Tarzan, Odisej, Pinocchio-drveni decak, Prepotopska čudovista, C3p0, Osmi putnik, Doktor Mabuze, ekipa iz “Gospodara prstena”, Carmilla-Mircalla-Millarca, Pepeljuga (naravno), Kvazimodo, naš voljeni grbavac, kapetan Ahab i njegov beli kit, Zombi sa Haitija, dr. Frankenštajn, Alisa u zemlji čuda, Sinbad-moreplovac, Fantom iz opere….

(Foto: Picasa)

I još mnogo, mnogo drugih utvara, nakaza, pretnji za društvo, običnih, čovekolikih (kao mi), mutiranih, čarobnih, začaranih. Koga je pero nekad zapisalo, a Hollywood snimio, našao je mesto u tim jedinstvenim Munitićevim tomovima knjiga. Za svako “čudoviste”, ima po koja rečenica, slikovita, sažeta i sa merom ilustrovana, kroz određeni citat iz originalnog književnog dela. Npr. “Čarobnjak iz Oza”! Da ne dužimo priču!

Za ljubitelje filma, naučne fantastike, književnosti, stripova, vampira, odiseje u svemiru, čega god hoćete, uostalom, niko nije ovde zaboravljen, trebalo bi da ova nadahnuta studija puna najrazličitijih poređenja i komentara bude podrazumevajuće štivo u kućnoj biblioteci! Ne grešim kad ih nazivam Žitijem! Pravom enciklopedijom! Prvi tom je izašao, još 1990, a, Ranko Munitić je do svoje smrti radio na ovom delu. Ima raznih izdanja, od Slovenije do Srbije! Ipak, najlepše, i vizuelno najdoteranije je ono sa tako lepo osmišljenim koricama i rešenjima u izdanju “Kreativnog centra”.

Odštampano je pet tomova, koji prate izvesnu i zacrtanu hronologiju, od prve knjige. Da vas ne zavara. Postoji materijal i za šestu knjigu, i ona je u tim sveskama i reklamirana (ko je imao priliku da čita, zna kakve su uvodne stranice, grafički rešene, gde je kao gotova knjiga ubačen išesti tom). Šesti tom, koliko mi je poznato, nije štampan, iako je uobličen i textualno i grafički. Možda je u međuvremenu i izbačen u po koju preživelu knjižaru!Unapred, izvinjenje ako grešim!!!

Ranko Munitić je itekako zaslužio da mu dela (makar “Čudovišta”) budu ovako lepo sređena i bez greške uređena. Na nekom, kao recikliranom žućkastijem papiru i mekim, masnim, perfektno i napadno osmišljenim koricama! Štivo takvog sadržaja i treba da blješti i da izgleda svetski! Ranko Munitić je to zaslužio, jedini prijatelji!!! Knjiga ima još po knjižarama, onim preostalim!Mogu se naći preko interneta i kao nove, a nude ih i kao polovnjake. Za tu cenu, ne možete se pošteno ni napiti, voditi ribu na večeru, otići na koncert, otići busom bilo gde, kolima nigde… Prištedite se za dve “bombe” valjevskog piva (2lit.) i eto vam jednog toma ovog pravog žitija filmske fantastike, lepo stilizovanog texta, jedne riznice opšte kulture i kapitalnog književnog dela, ako već hoćete!!! Posle prve knjige sigurno ćete komletirati ostatak!

(Foto: Picasa)

Nije mi poznato da postoji u svetu nešto slično ovom Munitićevom projektu. A, pitao sam, ljude obrazovanije i upućenije od mene u te stvari! Da budem siguran. Jer i ja sam skoro sastavio ceo komplet! A, krenulo je kao rođendanski poklon! Ovakve knjige idu uz gledanje filmova. Ne čitaju se kao romani pred spavanje ili za ubijanje vremena! Da bi se učvstili u nekom voljenom filmu, i proverili neku sitnicu, i omiljenog glumca! Uporedili nekog rimejkovanog Drakulu, itd! Kao pomoć u izučavanju istorije filma. Kao vodič kroz svet mašte i čudovišta koje svi volimo. Čudovišta su samo uslovno. Svako od nas je čudovište, samo to ne priznaje. Čudovište čuči u svakom. Ranko M. je znao to. Ako je mala Dorothy iz “Čarobnjaka iz Oza” čudovište, što smo mi bolji, naposletku!

Ranko Munitić, našao je pravu meru. Kao uvek. Kao u svim svojim radovima, intervjuima, scenarijima… Ni dosadno, poprilično zabavno, zahteva malo ozbiljniju i upućeniju publiku (čitaoce), opušteno napisano, bez zakeranja i pro….nja. Primoravanja, pametovanja. Gledaj filmove, i uz ove Munitećeve opaske, neće svi filmovi biti, uz kokice. Ima tu mnogo, mnogo više. Treće, nema. Kao potpala, jedino!

Ranko Munitić rođen je 1943 u Zagrebu. Prve godine života proveo na moru, u Trogiru. Kod dede. Neki su ga kasnije zvali beogradski Trogiranin. Nekad. Studirao Filozofski fakultet u Zagrebu. Filmom, književnosti i stripom i crtanim filmom se zarazio u dečačkim danima. Od 1971 živi u Beogradu. Živi i stvara. Pričao je sa Charliem Chaplinom i Bergmanom u svoje vreme. Obišao sveta, video svašta. Bio veličanstven pušač.

Nekim ljudima cigareta, jednostavno pristaje. Uvek je sa pripaljenom cigaretom ili upaljačem u jednoj ruci! Zamisli Humphrey Bogarta bez cigarete koja dogoreva! Ili Keith Richardsa. Pojedinim ljudima cigareta, jednostavno pripada. Ranku Munitiću, svakako. Film i cigarete - blizanačka ljubav!

Ranko Munitic je umro 2009, u snu (od cigareta, šta bi drugo bilo, nagađam). Sigurno jedan od najznačajnijih i najuglednijih teoretičara, autora i kritičara filma, stripa i animiranog filma na prostorima gde se razumemo sličnim jezikom, ali išire. Pored ostalog R. Munitić je potpisao scenario za najbolju ex-Yu melodramu “Oficir s’ružom”. Napisao “Fantastika na ekranu”, neizostavni vodič za sve ljubitelje Sci-Fi kulture. “Strip - deveta umetnost”, “Estetika animacije”, ”Adio, Jugo film” i još mnogo drugih radova iz svega što dotiče vizuelne umetnosti.

I danas nema boljih monografija o našim velikim glumcima, od onih koje je priredio Ranko Munitić! Od Pavla Vujisića, zaključno sa Mirom Stupicom. Ove knjige pratile su Niški filmski festival! On je i izdavač!

Verovatno, širokom broju ljudi najprepoznatljiviji njegov pečat je serijal koji je za RT Vojvodina snimao godinama: “Veče sa zvezdama“. Ova kultna serija portreta najvećih imena srpskog glumišta, svojevrsna je filmska istorija zabeležena kamerom. Snimana tmurnih 90-tih, bila je kao neki mali svetionik i svećica koja je održavala treperavo, slabo svetlo malo lepšeg i humanijeg sveta. Prvu epizodu otvorio je svojom pričom Bata Živojinović 1990. godine, a zadnju klapu lupila je glumica Lidija Stevanović, 1997.! Ukupno je snimljeno 80 portreta-ispovesti skoro svih glumaca koji su nešto značili na ovom prostoru!

Za buduće istraživače filma, hroničare naše umetnosti, ova arhiva nema premca do danas. Jer, samo sa Rankom Munitićem, sagovornici su mogli biti opušteni, srdačni, reći nešto po prvi put... Na žalost od svih tih ispovesti zvezda, na YouT. postoji samo epizoda sa Oliverom Marković, snimana u Narodnom pozorištu. I mislim, da još egzistira i video sa Sonjom Savić! A, divne su priče sa Čkaljom, Mijom Aleksićem, Radmilom Savićević, Mirom Banjac, Stevom Žigonom, Mrgudom Radovanovićem, Ljubom Tadićem, Batom Stojkovićem, Pepijem Lakovićem, Brankom Plešom, Milenom Dravić….. Nekih se sećam, ali već kao kroz maglu. Mnoge epizode nisam gledao. Ovovremenim urednicima to očigledno nije interesantno da repriziraju. Koliko i znaju i kako se upravljaju, nije ni čudo. I ko njima upravlja. Istinita je ona narikača:”Pravićeš ti mene od blata”.

(Foto: Picasa)

Ranko Munitić je bio čovek finih manira, uljudan, besprekorno načitan i obrazovan. Pošten, originalan, izvan nacija. Pravi, pravcati gospodin, po staroj modi. I recepturi.

Naravno, ovo društvo i ovaj narod u kome je živeo, predalo ga je totalnom zaboravu i ništavilu, posle smrti. Skoro da se ne vidi od večne paučine, koju tako dobro pletemo! Nije ni prvi, ni poslednji. Slični Ranku, bili su samo Nebojša Đukelić, Dragan Babić i Jovan Ćirilov. Odavno postavili standarde! Visoko, visoko! Kulturu komunikacije, pravo i renesansno obrazovanje i načitanost, jedan lep, svetski, živi duh i držanje kojima i propadajuća plemstva zapada i srednje Evrope ne mogu naći falinke! U Hrvatskoj je umro stari desperater Željko Malnar, ali on je posebna priča!

Ako bi hteli da se upoznate (mlađi svet), i podsetite na Ranka Munitića, velikog čoveka i stvaraoca, postoji simpatičan sajt: rankomunitic.org. Postoje knjige, naravno! Na prvom mestu! I nadamo se da će neka dobra duša staviti još koji video na YouT. iz serijala “Veče sa zvezdama”, a može i neki drugi iz prebogate zaostavštine našeg gospodina iz Trogira. Možemo biti ponosni što je jedan takav čovek živeo među nama, radio i ostavio bogatu baštinu iza sebe. Za uzvrat, ništa nije tražio, nije se laktao, nije denuncirao. Nije bio upravnik, stečajni odpravnik opljačkanog, nije imao vile po Senjaku, Dedinju i Bežaniji. Uvek na strani lepog, uvek uz umetnost. Niko me neće ubediti da će doći mlađi, pametniji, sa boljim idejama. Strpljiviji i postojaniji!

Zato ovaj text posvećujemo uspomeni na samo jednog, jedinstvenog i legendarnog Ranka Munitića!!! Kome je uz cigarete, barem mogao pripadati Cadillac Eldorado iz 72-ge, da sa njim o državnom trošku krstari fantastičnim drumovima, koje ljudski duh još nije dosanjao!!!