Impuls grada
Analogni treptaji. Poziv na osvešćivanje, na potragu za lepotom, za impulsom grada.
Analogni treptaji. Poziv na osvešćivanje, na potragu za lepotom, za impulsom grada.
„ … „Ja sam onaj koji je-sam“
Ne znam šta me navodi na stvaranje, ali znam da to radim već 40 godina (ceo život, zapravo). Ovo je ishod višegodišnjih istraživanja. Radovi na papiru, kartonu imaju poetičku opravdanost i nepretencioznost u odnosu na motiv?! U stvari u novijem jeziku i formi je oslobođena ključna tema postojanja. Nekoliko pod-ciklusa čine celinu: „Crna udovica – Medeja“, „ Marsija“, „Hristos“, „Silazak u ad“, „Lucifer“, „Agonija“, „Beskrajno je...“...sedam ključeva stvarnosti, sabirno sočivo – hram.
...Moj život i rad su bili beskompromisni, moralni, buntovnički, ponekad subverzivni, otpadnički. Nisam pripadao nikome, niti sam trpeo kalkulisanje i koketiranje sa umetnošću. Umetnost je za mene bila sveto i spasonosno polje (Kosovo?). Odbijao sam i slavu i lovu „Bedno je biti slavan i bogat, slavan i bogat je jedino Gospod“ (iz ličnih beleški). To mi je omogućavalo slobodu, bez koje nema stvaranja!...“
Milomir Romanović