Pauk (foto: Đorđe Đoković)
02.07.2014, 11:28
Priznajmo opšti bankrot i duha i identiteta
Dve činjenice koje u Srbiji predstavljaju arhetipsku tvrdnju su strah od pokazivanja bilo kakve emotivnosti, jer to nije dovoljno srpski i dovoljno muški, i drugo je poznata fraza ne filozofiraj, što se takođe u zemlji nedodirljivih heroja smatra nedostojnim.
Rezultat je porazan. Pristajanje na život u bedi i laži... Kao i neprekidno zaklanjanje iza pojedinačnih fenomenoloških tema izvađenih iz konteksta da se ne bi jasno i glasno izgovorile istine o sveopštem porazu svih temelja našeg polupismenog a uobraženog društva.
Pa valjda se u osnovi svake ljudske akcije najpre nalazi misao kao i činjenica da bez određene beskompromisne žrtve davanja i posvećenosti nema, ne samo pomaka, nego ni odgovora zašto uopšte hodimo po ovoj zemlji, pre nego zemlja ponovo postanemo.
Bio sam u prilici da se šalim sa jednim našim akademikom, pitanjem - a kad ćete vi akademici da nam vratite pare? Na to se on slatko nasmejao i pitao, koje pare i kome? Ne, nisam se smejao, vrlo ozbiljno sam rekao - onaj novac koji od SANU dobijate svakog meseca, jer koliko se razumem vi biste kao najumniji ljudi ove zemlje valjda trebalo da imate neku misao ili ideju o vremenu ili zemlji koja je iskočila iz zgloba. A da ne pomislite da smo mi narod sebični mi ćemo samo da vam te pare pričuvamo, pa kad vi, kao SANU, nešto plodotvorno smislite, odmah vam vraćamo pare. Oni vaši prethodnici, a ima vas još živih, bar su smislili memorandum da čovek vođa zasuče rukave pa da dođe na vašim osnovama do boja krvavoga. Ta dobrome konju do stremena ,a junaku do svilena pasa.
A vi sadašnji SANU čak ni to, ni malu idejicu o ma čemu na polzu naroda, da bi kolo bilo raskošnije tu je vrveći od novca ali i bez ideje. O veri neka se sami zapitaju… Naša majka crkva koja je zasukala rukave do belih lakata, pa zida li zida zadužbine, bez i jednog pokušaja da u prethodne tri decenije pokuša da da istinski doprinos svom narodu, a kamoli da po primeru autonomne eksteritorijalnosti Hilandara usred Grčke, bar pokuša da izbori sličan status za Pećku patrijaršiju i ostale svetinje u koje se kune.
Jer profit i kapitalisanje crkvene imovine na novim lokacijama ne sme da trpi zbog gubljenja vremena na gluposti kao što je ljubav i vera posvećena običnom čoveku ili ne daj bože da Sinod smisli kakvu celovitu ideju o dugoročom putokazu svog naroda.
Zato se odvali… Ne filozofiraj… I junaci našeg vremena dobiju krila postajući lažovi, prevaranti, lopuže, lažni nacionalsocijalističkikomunočetnici, predvođenim najboljim portparolom sebe samog oličenog u Prvom i jedinom prvom, prvom, premijeru, sa bojom na rukavima Ogulina, Karlovca, Karlobaga, Virovitice ...
Kako onda očekivati da bilo kakvu ideju ima udba, vojska, policija, mediji, u vremenu kad je peti oktobar ugušen a narod umro od straha jer ne sme da izgovori - car je go i nema ni ..., jer će ih stići odmazda kreditnih kartica, administrativnih zabrana, neisplaćenih nezarađenih plata, sa nožem pod gušom. Jer je naivni srpski narod poleteo kao muva na ... u bolji potrošački život, tzv civilizovanog sveta koji se diči svojim fašističkim evropskim parlamentom i razmišlja da li ukrajinski scenario okrenuti ka slomu lažne moći tajkunske Rusije ili podržati druga Vladimira pa da se Nemacki rajh još jednom sravni u novom veku. Obe opcije su na Kanibalskom jelovniku.
Sećam se divne dece iz Kirovograda u Ukrajini od 150 000 stanovnika koje smo devedesetih ugostili da u našoj Kolubari izvedu svoje programe. Gospode bože i koji priznaješ Kijevsku lavru okrenutu papi, kao i kirila Moskovskog i cele Rusije i vasione, da li su ta nevina deca bar živa, bez obzira na to da li nose narandžasto krvave ili crveno krvave majice.
Za to vreme naši mediji skupljaju inkubatore umesto da svakog dana prozivaju vladu što to ne čini… Ili nas truju doktorskim diplomama efemernih tipova koji bi u najboljem slučaju zasluživali jedva karikaturu, a i to im je mnogo.
Ljudi, Srbija je bankrotirala i u finansijskom i u moralnom i u političkom i svakom drugom smislu. Ako u tom ludilu ima nekog smisla, sem manipulacije lažima. Dovoljno je da se okrenete oko sebe i videćete da na sve strane barjak nose maloumni, nepismeni ili provereni lihvari, koji se uvek nepogrešivo prišljamče na svaki brod. Nije davno bio dan kad je naš narodni heroj Nemanja sa govornice u kolu sa Tomom, Koštunjavim, Cecom, srpskom majkom srbovao, šaljući molebanske kletve miševima koji su se posakrivali po rumunskim rupama. Da bi, čim je miš dobio grip i seo u džip postajući predsednik države, dubokoumni Nemanja našao slobodno mesto sebi za otpozadi u mišjoj guzi prebukiranoj vojskom lihvara. A sada će da nam podari sa princom Karlobaga i Ogulina, na obzorju Potočara i Bratunca, pomoći da se izgradi čika Tomina koliba na teritoriji naše oslobođene krimske Republike Srpske...
Šta reći o kulturi? Samo sluškinja sa vešticom na metli koja se nekada sa Čedama zvezdama (Antić i Jovanović) dičila statusom zvezda za primer Saveza Socijalističke omladine Utiska nedelje na čelu sa presednicom SKOJA voditeljicom kao i njenim Veranim sramotnim gazdom, zvezdom Granda i agitpropom novog srpskog poretka. Kesić igra ulogu umiritelja savesti gazde.
Ne filozofiraj i mrzi.
Ne filozofiraj i mrzi.
Ne filozofiraj i mrzi.
To je znak da si dobar Srbin a i šta imaš ti da misliš kad ne misle ni SANU, ni crkva, ni slobodni univerzitet, ni civilno društvo, ni mnogo pametniji od tebe. Samo ćuti i poštuj banku svoju i nemoj imati drugih banaka osim svojih kod kojih si se sam lakoverno zaleteo verujući da razumeš američko-rusko-nemačko-britanski humanitarni milosrdni put.
Ako već ne možete u Srbiji da ćutite, već se usuđujete da mislite, iskopajte rupu u zemlji i viknite tri stvari:
Car je go!
U cara Trajana kozje uši!
Srbija je zvanično bankrot!
Iznićiće zova, da neki dečak napravi sviralu i zasvira istinu. Kad tad.