08.09.2014, 13:14

ABA liga nova briga!

Vest da je KK Metalac preko noći iz KLS „prekomandovan“ u Jadransku ABA ligu i dalje je tema dana u Valjevu, a i šire. Otpao je Radnički zbog finansijskih problema, „Fijatova“ fabrika nije bila dovoljno moćan finansijer, a Skupština grada se izmakla razapeta na sto strana s obzirom na to da Kragujevac ima nekoliko prvoligaških klubova, koji se takmiče i u Evropi. Rekli bismo kako se Kragujevčanima, ipak,  pozajmljeno vratilo. Jer, u prethodnoj sezoni, u dilu sa čelnicima ABA lige, „izmečkarili“ su novosadsku Vojvodinu, tada takođe u pravno-finansijskim problemima, i preuzeli njeno mesto na Jadranu. Sve se vraća, sve se plaća...

FMP iz Železnika verovatno nije bio zainteresovan za upražnjeno mesto namenjeno srpskim klubovima, izboreno po plasmanu u sezoni 2013/2014, a moguće je da kao Zvezdina filijala to i ne može po propozicijama takmičenja, odnosno bio bi čak četvrti beogradski klub, što je takođe u suprotnosti sa pravilima ABA lige. Iz istih razloga Mega Vizura je prošle sezone igrala u Smederevu, a sada se seli u Sremsku Mitrovicu (pre ta dva grada veliki kandidat je bio Kruševac ali „nije ispunio uslove“).

Prvi trening u novoj sezoni (Foto: Đorđe Đoković)

Metalac, dakle, kao šesta ekipa u prošlom prvenstvu Superlige Srbije (iza Partizana, Zvezde, Radničkog KG, Mege i FMP-a), po propozicijama ABA lige nije ni mogao da dobije vajld kart vrednu 150.000 evra. Ali u ligi, koja je odavno Ja(d)ranska, sve je moguće. Uz to, Helios iz Domžala u Sloveniji se zahvalio na sličnoj ponudi, pa je utrčao Levski iz Sofije, čiji je vlasnik završio „na fakultetu“, a predomislio se i mađarski Solnok, pa će igrati i ove sezone. Navodno je bio zainteresovan i skopski Rabotnički kojeg je gradski rival MZT odavno pretekao i rezultatski i organizaciono. Pojednostavljeno rečeno, Romanu Liscu, Radovan Lorbeku i ostalima iz menadžmenta ABA lige nije bilo lako da nađu planirani novac, a da pritom ne povrede i interese srpske košarke, pa je jedini izbor bio Metalc, koji se, tako kažu, takođe nećkao.

„Nama je u Rumuniji, gde smo u Oradei bili na turniru javljeno da ’igramo ABA ligu i tačka’“, rekao je novinarima na prepodnevnom trenigu Vlada Đokić, trener Metalca. Uostalom, po sistemu „i tačka“, Đokić je, takođe u nevreme, u finišu prošle sezone preuzeo Metalac od Siniše Matića!

„Igrači su bili zatečeni i zbunjeni, poneki i uplašeni, ali smo stvari brzo vratili u normalu objašnjenjem da ostajemo pri konceptu mlade ekipe, kojoj će u novonastaloj situaciji trebati još dva-tri iskusna igrača“, dodao je Đokić. Dakako, o imenima je rano govoriti, upitan je izgleda i plej Slobodan Dunđerski „već viđen“ u Valjevu, ali će se, uverava „hed kouč“, sve znati za dan-dva (vremena nema mnogo, ABA liga startuje 3/5. oktobra kada Metalac gostuje u Podgorici da bi tri dana docnije u Valjevu dočekao Solnok, pa išao Krki u Novo Mesto).

Đokić, Čampara i Gojković (Foto: Đorđe Đoković)

 

Dušebrižnici

Ima i u Valjevu dežurnih sveznalica, „belih magova“ čak, kojima se priviđaju dešavanja u Metalcu, sudbine pojedinaca čak! Malo im je to što sada licitiraju imenima Raduljice, Katića, Marinovića, Muslija, Živanovića i sličnih pojačanja, nego uveliko traže i trenera. Đokića „smenjuju“ jer im od starta nije bio po volji, očekivali su povratak Gagija Nikolića, kojem su, gle rituala, pre utakmica čokoladicu čuvali ili flašicu vode dodavali, a po ulasku te sezone u Superligu Srbije sa njim i šampanjac pili. Sa Gagijem su gotovo svakodnevno u kontaktu, Đokiću su i u varijanti igranja Metalca u KLS, proricali tek nekoliko utakmica na klupi Valjevaca, a onda povratak predsednika u višemesečnoj ostavci, Nikolića za trenera, raspuštanje ovog i vaspostavljanje posve novog tima „banje za krševe“.

Sada se sve ređe pominje i Miroslav Muta Nikolić, usrećitelj Kragujevčana, a sve češće Željko Struja Lukajić, Sarajlija, koji se najduže zadržao u vršačkom Hemofarmu. Desi li se išta od toga biće to kruna višegodišnje loše kadrovske politike u Metalcu i vrhunac sportskog licemerja njegovih čelnika! A dušebrižnicima se ni pertle od patika neće videti iz šupka onih, kojima bi da se baš uvuku!

Objektivan problem Valjeva u ABA ligi je to što nema ozbiljnu sportsku dvoranu. Sadašnja je, kao privremeno rešenje, na temeljima stadiona za male sportove „15. septembar“, nikla 1973. u vremenima ulaska KK Metalac u Prvu saveznu ligu SFRJ. Popravkama te sale, za prepravke je već kasno, neće se mnogo dobiti. Ako je Bord ABA lige pristao da se u njoj igra, dobitak je za Valjevo. Naravno, ima i onih, koji bi zarad Partizana ili Zvezde, a usput i Metalca, pristali da „domaćini“ budu i u Lazarevcu (da je moguće), Šapcu ili Loznici, što, suštinski, ne bi imalo nikakvog smisla.

Problem je što Valjevo nema pristojan hotel visoke kategorije, što je jedan od uslova ABA lige. O blizini aerodroma da i ne govorimo (na livadi u Divcima retko se odvijaju i sportska takmičenja motornih pilota, jedriličara ili padobranaca). “Grand hotel“ postoji, ali bez zvezdica, a sportska dvorana je građena, što valjevskim snagama, što uz pomoć ministara i beogradskih Valjevaca, u nekolikim predizbornim kampanjama ili nakon imenovanja neke od Vlada Srbije.

Rezultat, kod Poljoprivredne škole su, uoči izbora 2000-te, postavljeni temelji za dvoranu sa 5.000 mesta i zatvoreni bazen pod istim krovom. Docnije se od toga odustalo, građevina zarasla u korov a deo placa otcepljen za pogone „Gorenja“, a onda je aktuelna gradska vlast posle 2008. donela odluku da se preprojektuje dvorana sa manjim brojem sedišta (otpao je bazen), izlupani su stari temelji i „udareni“ novi. Opet se „izašlo iz zemlje“ i stalo. Vrednost investicije je nekoliko miliona evra, a gradski je budžet godišnje, pre majskih poplava, jedva mogao da izdvoji stotinak miliona dinara!

 

Hala sportova (Foto: Đorđe Đoković)

Evri i klupska organizacija

Na kraju, dolazimo i do dva, moguće i najveća, problema. Prvi je budžet od (bar) milion evra po sezoni, a drugi organizacija kluba koja ne postoji. Pomenuti budžet po sezoni bio bi među manjim u ABA ligi, a morao bi se namaći od sponzora. Gradski budžet teško može da isisa i 10-20 miliona dinara godišnje (pritom, gradske čelnike, pretpostavljamo, teško da je iko konsultovao, niti to njih zanima, izuzimajući one što se u sve mešaju k’o „dijamant“ margarin, takođe sa nevelikim učinkom)!

Sve i da se taj novac namakne, uz činjenicu da bi ekipa Metalca, ukoliko ne bude dodatnih „incidenata“, mogla da bude i najjeftinija u ABA ligi, organizacija kluba je „rak rana“. Ona (organizacija) ne postoji ni na nivou one iz 1970/1980-tih, kada se, po „komunističkom“ ustrojstvu, ipak znao red i poredak – od obezbeđivanja novca i pomoći privrede (koja je tada postojala), do klupske hijerarhije (ko kome i za šta odgovara).

KK Metalac danas, u klupskom aparatu, ima „jednog i po čoveka“. A pravila ABA lige su i tu jasna – mora se znati ko je za šta zadužen, kako se gosti dočekuju i obezbeđuju, koliko im termina za treninge sleduje, šta je posao portparola, kako se obezbeđuje „live“ praćenje utakmica na sajtu ABA lige a kako snima TV materijal... Uostalom, moguće je da će sutra u Valjevo banuti sami Roman Lisac, prvi čovek ABA lige, pa će mnogo toga biti jasnije.

Posle svega, naš, i ne samo naš, utisak je da će Jadranska ABA liga za valjevsku košarku značiti „biti il’ ne biti“. Ili će to biti novi uzlet, uz obavezu da se Škola košarke podigne na daleko viši nivo, ili će, ne daj Bože, značiti raspad sistema i definitvo stavljanje ključa u bravu. U toj varijanti, koju ne želimo ali je ne isključujemo, ostaje da se odredi „ko gasi lampu kada svi napuste tužni skup i ožalošćenu porodicu“.