17.05.2022, 10:00

Koliko košta "trimerisanje" mozga

U kakvoj državi i gradu živimo, koliko sistem ne funkcioiše, koliko su pojedinci privatizovali državu, institucije i grad, koliko je sve obesmišljeno i poražavajuće, najbolje ilustruju dva saopštenja za javnost koja su u petak kasno popodne stigla na mejlove valjevskih medija. Naravno sa željom da ih mediji obajve ili da o tome, što oni žele da saopšte građanima, mediji "zvone na sva zvona".  

 

Prvo saopštenje je poslao gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, koji je čestitao košarkašu Milošu Teodosiću proglašenje za najkorisnijeg igrača u finalu Evrokupa, a drugo je stiglo od uprave Opšte bolnice koja se beskrajno zahvaljuje Mionici što je bolnici poklonila TRI trimera za košenje trave!?

 

Za 34 godine koliko se bavim novinarstvom, za dočekanih devet predsednka opština i gradonačelnika, i ispraćenih osam, za dočekana četiri direktora bolnice i ispraćena tri, za primljenih na hiljade obaveštenja, saopštenja i drugih propagandnih tekstova, nisam se susrela ni nalik saopštenjima poput ova dva koja su nam poslata u petak. Oba su izazvala prvo smeh uz pitanje "da li je ovo stvarno", potom razočarenje, i ako sam svesna u kakvoj državi živimo.

 

Gradonačelnik Lazar Gojković je "u ime grada Valjeva i u svoje ime čestitao košarkašu Milošu Teodosiću proglašenje za najkorisnijeg igrača (MVP) finala u Evrokupu. Njegov klub Virtus je u Bolonji pobedio Bursu, najveću košarkašku senzaciju ove sezone, sa 80-67…", navodi se između ostalog u čestitki gradonačelnika.

 

Lazar Gojković je ovom čestitkom potvrdio svoju privrženost košarci i Milošu Teodosiću, ali to je njegova privatna stvar. Ovom čestitkom Gojković je zloupotrebio funkciju gradonačelnika, naročito zbog toga što Miloš Teodosić ovoga puta nije igrao niti za Srbiju, niti za Valjevo. Da li gradonačelnik zna koliko ima uspešnih Valjevaca širom sveta, koji "preuzimaju odgovornost kada je najvažnije, pokazuju spremnost, fizičku i psihičku snagu i veštinu". Onih koji su "pre svega veliki ljudi i prijatelji svim ljudima, svom gradu i svojoj zemlji, i koji imaju odlike pravih Valjevaca"? Da li njima gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković javno preko medija čestita na njihovom uspehu i nagradama?

 

I konačno, otkuda Lazaru Gojkoviću pravo da Teodosiću čestita "u ime grada Valjeva" i da pritom šalje medijima zvanično saopštnje? Mogao je to da uradi "u svoje ime" na svom fb profilu, tviter nalogu, SMS-om uz bezbroj smajlića... Trebao bi da zna da grad Valjevo nije njegova svojina i da između imena Lazar Gojković i Valjevo nema znaka jednakosti!

 

Saopštenje uprave bolnice

 

Uprava bolnice "izražava zahvalnost Opštini Mionica na donaciji tri trimera za košenje trave, zahvajujući čemu je omogućeno košenje dvorišta bolnice", navodi se u saopštenju. 

 

Još piše da je bolnica pokušavala duže vreme da obezbedi JKP Vidrak za izvršenje te usluge, ali nisu imali dovoljno ljudstva. "S obzirom na to da je bilo krajnje vreme da se uredi krug bolnice reagovala je opština Mionica donacijom trimera, a radnu snagu je obezbedio Kazneno-popravni zavod, kome se takođe zahvaljujemo na saradnji", piše u saopštenju Uprave bolnice, ali se ne navodi ko se u ime uprave zahvaljuje Mionici.

 

Poražavajuće je i sramotno ovo saopštenje Opšte bolnice.

 

Poražavajuće je to što smo već na pragu leta, a trava u krugu najveće zdravstvene ustanove u Kolubarskom okrugu i u ovom delu Srbije do sredine maja nije bila pokošena. Košenje trave bi trebalo da bude ako ne svakodnevni onda bar nedeljni posao, pre svega iz higijenskih, epidemioloških i zdravstvenih razloga.

 

Poražavjuće je i to što se dobijanjem na poklom TRI trimera, koja koštaju maksimalno 60.000 dinara, "čime je omogućeno košenje dvorišta bolnice jer je bilo krajnje vreme", uprava hvali i o tome šalje saopštenje medijima, umesto da objasni građanima zbog čega je bolnički krug zarastao u korov i travu visoku jedan metar, i da se izvini i zaposlenima i pacijentima. Koliko je nama poznato Bolnica ima i kosilicu i trimere, ali, izgleda, nema upravu da organizuje košenje trave. Upravi je bilo lakše da kuka, da se žali, da prebaci krivicu na drugoga i da traži pomoć, i to ne samo od Mionice nego i od štićenika Kazneno poporavnog zavoda.

 

Ne znam da li je veća sramota za upravu bolnice, za one koji su izabrali takvu upravu, za one kojima "upravlja" takva uprava ili za nas koji ćutimo i pravimo se da je sve u najboljem redu, uz ono čuveno  – "ćuti, može da bude i gore!". Koliko gore treba da nam bude?