Spomenik Stevanu Filipoviću (foto: Đorđe Đoković)
30.07.2023, 07:15
Puls grada (moj grad II)
Više ne koračam - po potrebi pretrčim rastojanje od tačke A do tačke B. Ne mogu da podnesem; ne mogu da gledam kako moj grad umire. Osećaj nemoći ubija me. Bolest je uzela maha, bojim se da kasno je... Prostakluk, bezobrazluk i primitivizam nestvarnom brzinom šire se – bolest agresivna i progresivna, napada sve. Gušim se! Gotovo je! Ništa se više ne čuje...
Ta-dam... ta-dam... ta-dam... Osluškujem. Pokušavam da lociram zvuk. Ne varam se. Evo; evo ovde, tu - puls, puls oseca se. I tu! I tu! Živ je!!! I moj dah vraća se. I ja polako smirujem se... Tri pulsne tačke ohrabruju me: Bela kuća, Pivnica Tchardak i Fungi Art Cafe.
Ritam grada obuzima me. Plešem sa njim; pokreće me. Znam da je tu; njegov dah greje me. Na licu titravi osmeh nalazi se...
Bolest je teška, ali uspeće. Moj grad je borac, heroj – ne predaje se. Laž je da ga više nema! Sa samrtničke postelje digao se. Zar ga ne vidite?! Sa zidova Bele kuće smeši vam se – nemoguće da ga ne primećujte! Pogledajte dobro. Danima gledajte. Zavalite se u fotelju, naručite čaj i posmatrajte slike – uživajte! I njega videćete. A sad? Zar ga ne prepoznajete: on i akademik pijuckaju vino dok slušaju Kralja (Čačka) – bluz nikada veselije zvučao nije!
Stand up nastup, književni razgovori, muzikološka predavanja, dobre rok svirke – sve to u Fungi Art Cafe – u ispratio je. Evo ga sad: u letnjoj bašti sa mačkama, među cvećem, krije se.
Moj grad konači u Tchardak- u, pije dobro pivo i sluša kvalitetan zvuk: Eletkrični orgazam, Obojeni program, Vampiri, Buč Kesidi, Dža ili Bu, KKN, Artan Lili - različiti muzički žanrovi, ali jak i moćan zvuk, kakav mom gradu i dolikuje.
Bela kuća, Pivnica Tchardak i Fungi Art Cafe - gradski ritam sa ovih pulsnih tačaka bije. Vitalizujuća energija tu se krije. Znam, trebaće vremena za oporavak, ali verujem da moj grad kao pobednik iz ove borbe ponosno izaći će.