Čvarkijada (foto: Đorđe Đoković)
Čvarkijada (foto: Đorđe Đoković)
12.06.2024, 08:49

O valjevskim turističkim manifestacijama i primer Užica

č: | fb:

Godinama se vodi polemika u vezi valjevskih manifestacija. Postavlja se niz pitanja, koje su turističke manifestacije u interesu grada, a posebno se vodi polemika u vezi finansiranja tih manifestacija novcem iz budžeta Valjeva.

 

Da li su potrebne dve manifestacije "Dani gljiva na Divčibarama", dve manifestacije "Dani maline" i "Malini u čast", kao i održavanje različitih manifestacija u istom terminu poput Dana gljiva i Čvarkijade? Koji je značaj "Prasicijade" i Festivala jagnjećeg pečenja...? Da li je primereno postaviti šatre i pevaljke ispred Centra za kulturu?

Prasići

Prasići (Foto: Đorđe Đoković)

 

Lokalna vlast je do 2011. godine sufinansirala pojedine manifestacije bez ikakavih kriterijuma. Nakon kontrole Državne revizorske institucije 2011. Gradu je naloženo da mora poštovati propise te da se "dotacije nevladinim organizacijama mogu davati samo nakon sprovedenog konkursa".

 

I sada se raspisuju konkursi, postoje i kriterijumi, ali nešto nije u redu. Jasno je da se ne primenjuju navedeni kriterijumi, činjenica je da je nezadovoljna većina organizatora manifestacija, činjenica je da se sufinasiraju i manifestacije za koje je diskutabilno da li su uopšte turističke manifestacije...

Dan maline u Brankovini

Dan maline u Brankovini (Foto: Milena Kuzmanović)

 

Postavlja se pitanje i koliko su stručni za ovu oblast oni koji donose odluke? I sve to se sufinansira od para poreskih obveznika. Imajući u vidu da za svaku oblast postoje stručnjaci i imajući u vidu pozitivne primere.

Dani gljiva na Divčibarama

Dani gljiva na Divčibarama (Foto: Kolubarske.rs)

 

Predlažem da se razmotri pozitivan primer Užičana

 

Užičani su angažovali stručnu instituciju da im uradi analizu svih manifestacija sa preporukama. Pogledajte u nastavku: Originalni naučni rad Zbornik radova Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo 38/2009. VREDNOVANjE TURISTIČKIH MANIFESTACIJA NA ZLATIBORU Dr Jovan Romelić*, Dr Jovan Plavša*, Darko Đurović** http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue38/11.pdf

 

Kriterijum vrednovanja

 

  • Ocena na osnovu masovnosti i geografskog porekla posetilaca
  • Ocena prema sadržaju programa
  • Ocena prema permanentnosti održavanja
  • Ocena prema načinu organizovanja, uloženim finansijskim sredstvima i efektima 


Izvod iz rada

 

Ocena na osnovu masovnosti i geografskog porekla posetilaca pokazuje da ukoliko je posećenost manifestacije pretežno od strane domicilnog stanovništva, može se smatrati da je lokalnog značaja. Ako se radi o manifestaciji koja privlači veliki broj posetilaca iz regiona ili čitave zemlje, radi se o regionalnom odnosno nacionalnom značaju manifestacije, a ako gosti u većem broju dolaze iz dugih zemalja radi se o manifestacijama međunarodnog karaktera.

 

Ovakva ocena pokazuje u kojoj meri manifestacija ima izraženu turističku funkciju odnosno da li je njena turistička atraktivnost dovoljno izražena da privuče turiste koji u tom periodu borave na Zlatiboru ili planiraju da dođu na ovu destinaciju. Prilikom ocenjivanja po ovom kriterijumu biće različito razmatrane manifestacije koje se održavaju u turističkom centru od onih koje se održavaju u okolnim selima. Većina gostiju boravi u turističkom mestu Zlatibor, dok je zanemarljiv broj gostiju van njega.

 

Manifestacije koje se održavaju u centru uglavnom posećuju gosti Zlatibora, a manji udeo čini domicilno stanovništvo. Ovo je razumljivo kada se uzme u obzir da je u toku sezone odnos između broja domaćeg stanovništva i gostiju jedan prema pet.

 

Manifestacije koje se održavaju u seoskim sredinama i Čajetini, uglavnom su posećene od strane lokalnog stanovništva, a veći broj posetilaca koji ne pripada domicilnom stanovništvu trebalo bi da bude ključni kriterijum za ocenu značaja manifestacije za turističku destinaciju. Pretpostavka ovakve teze da je ukupna politika razvoja orijentisana ka turizmu, odnosno da su motivi organizatora manifestacija održavanje i unapređivanje atraktivnosti koje bi privukle potencijalne goste, a u manjoj meri zadovoljenje kulturnih, socijalnih, političkih ili nekih drugih potreba lokalne zajednice.

 

Ocena prema sadržaju programa manifestacija izvršena je na osnovu podele na: umetničke, naučno-stručne, privredne, sportske, verske, političko- istorijske, etnografske, zabavne i turističko-propagandne i dr. Neki od ovih sadržaja nisu zastupljeni ili se pak međusobno prepliću što otežava njihovo jasno ocenjivanje po ovom kriterijumu. Sadržaj manifestacije istovremeno treba identifikovati sa atraktivnim momentima koji podstiču turistička kretanja. U tom smislu biće razmatrana sadržajna uklopljenost manifestacije u totalni turistički proizvod i njena podudarnost sa imidžom Zlatibora.

 

Ocena prema permanentnosti održavanja se odnosi na stalnost održavanja (tradicionalnost) u jednom mestu i stepenu afirmacije (potencijalne i afirmisane). Radi se o manifestacijama koje se stalno ili povremeno održavaju u jednom mestu i čine sastavni element turističke ponude mesta.

 

Ocena prema načinu organizovanja, uloženim finansijskim sredstvima i efektima ima za cilj da pokaže strukturu organizacionih faktora, visinu troškova organizacije i karakter i izraženost efekata koji se postižu. Održivost, koja se uglavnom posmatra kroz finansiranje je značajan segment za istraživanje manifestacija. Struktura organizacionih faktora pokazuje ko su organizatori, njihove međusobne odnose i složenost organizacije. Efekti se ne ogledaju samo kod turističke potrošnje i u porastu broja posetilaca već i u povećanju zadovoljstva gostiju, povećanju nivoa turističke prezentacije, promociji destinacije, povećanja kvaliteta integralnog turističkog proizvoda, jačanju imidža destinacije i sl. (Bjeljac, 2001).

 

Dragić Tomić

Blogovi