16.10.2014, 11:57

Valjevci, nekada, na vojnoj paradi

Posle gotovo 30 godina u Beogradu se danas održava vojna parada, na novoj lokaciji na Novom Beogradu. Nije nam poznato da li među učesnicima ima Valjevaca, ali znamo da ih je bilo na posleratnim paradama i onima pre četiri decenije. Ranije, svečana tribina bila je ispred Savezne skupštine, a učesnici su dolazili od Vukovog spomenika i produžavali ka Trgu Marksa i Engelsa. Nije danas lako pronaći Valjevce, učesnike tih parada (mnogi od njih nisu više živi), ali ni fotografije, koje bi svedočile o tom vremenu. Dodatnu muku donela je Ljubostinja, koja je 2007. poplavila deo Krušikovog kruga sa uprvanom zgradom. U podrumu te zgrade bila je Služba marketinga sa fotodokumentacijom neprocenjive vrednosti.

Ipak, postoji fotografija Krušikovih predilica i predpredilica, proizvedenih u Fabrici tekstilinih mašina, koju danas donosimo, a dobili smo je zahvaljujući ljubaznosti gđe Anke Todorović, supruge pok. Miše Todorovića, retko nadarenog i radnog inženjera zaslužnog za mnogo toga dobro u zlatnim Krušikovim godinama. Anka je radila kod direktora Abaza Deronje, prethodnika Đuke Ljiljka, pa je, sticajem okolnosti, upoznala i brojne goste iz nesvrstanih zemalja. Na paradi, na kojoj je učestvovala, prepoznali su je pojedinci od njih svrstani u diplomatskom koru i počeli da je dozivaju. „Okrenuo se i Tito, a ja u zemlju da propadnem“, pristeila se gđa Todorović za Kolubarske.rs.

Tekstilne mašine su podigle tu industriju Jugoslavije, a bile su cenjene i u svetu, posebno među nesvrstanima. Monteri Krušikove fabrike tekstilnih mašina gotovo da su više boravili u inostranstvu nego sa svojim porodicama. Uz montažu novih, radili su i uobičajene remonte instaliranih proizvodnih pogona.

Kartinzi na paradi (Foto: arhiva HK Krušik)

Krušik je nekada proizvodio i motore za bicikle, koji su takođe bili srce kartinga. Sačuvana je i fotografija Krušikovih kartinga na paradi ispred svečane tribine, koja je svojevremeno objavljena u Reviji „Kolubara“. Na njoj su, ako sećanje ne vara, „Bek“ Mijailović, Mića Stanojević „Slavinica“ i Petar Peca Pajić.

Mijailović je godinama po Valjevu vozio automobil „raketa“, koji je sam dopravio, Stanojević je bio u upravi KK Metalac, za koji je igrao i njegov sin Nedeljko – Kole, u prvoligaškim danima, dok je Peca Pajić bio sjajan fudbaler FK Radnički, a posle fuzije i Metalca. Nastupao je i sa novom generacijom, koju je u prvi tim uveo Bebica Milošević. Pecin sin Aleksandar Lole docnije će biti desni half Budućnosti u srpskoligaškim danima valjevskog fudbala.

Smatra se da najveća parada održana 1975, a na njoj su od Valjevaca učestvovali Milorad Mitrović, Slobodan Petronić, Vitomir Radojičić, Živko Gavrić, Krušikova omladinka Miroslava Kilibarda...

Krušik na paradi (Foto: arhiva HK Krušik)

U razgovoru za Kolubarske.rs, Živko Gavrić (65), Krušikov tehnolog odnedavno u penziji, koji je vojni rok služio kao artiljerac u Karlovcu (Hrvatska), kaže da su u Beogradu bili gotovo mesec dana pre parade i vežbali svake noći.

Bili su smešteni na Banjici, pa su ga roditelji posetili u kafani „Kod kovača“. Artiljerci su iz Karlovca došli trnasportnim vozom do Topčidera, a dužili su „vebere“ (višecevne raketne bacače), američke topove i haubice kalibra 203 milimetra. Tehnika je ponovo farbana u gardijskoj kasarni „4. jul“ na Voždovcu, iako je to nedugo pre toga učinjeno i u Karlovcu, kako bi smb (sivomaslinasta boja) bila ujednačena „u nijansu“. Pešadincima, koji su strojev korak gazili „do besvesti“, lekari i drugi stručnjaci tabane su pregledali svakodnevno. Hrana je bila „po tablicama“, disciplina na nivou.

Komandant parade 1975. bio je generalpukovnik Đoko Jovanić (1917-2000), Ličanin, koji je sa Šestom ličkom učestvovao u oslobađanju Valjeva, septembra 1944, a na generalnoj probi bio je i savezni sekretar za narodnu odbranu, generalarmije Nikola Ljubičić (1916-2005), Užičanin iz Kremana, koji je bio đak Poljoprivredne škole u Valjevu.

Bile su dve generalne probe zbog toga što se na prvoj „nisu usaglasili pešadinci sa tehnikom, a zastoja nije smelo da bude“. Na svečanoj bini bio je vrhovni komandant Josip Broz (1892-1980), kome je Jovanić predao raport. Sve je bilo na nivou osim što vojnici, učesnici parade, nisu dobili sedam dana obećanog nagradnog odsustva. Umesto toga, „Karlovčani“ su po povratku u svoje jedinice bili učesnici mnogobrojnih tribina po školama i u gradskim institucijama. Inače, u Karlovcu je, zbog strateškog položaja grada, bilo preko 20, moguće i svih 30 „vojarni“ (kasarni), sa vojnicima svih rodova i službi osim mornarice.

Zbog Titove smrti, parada 1980-te nije održana, a poslednja, pre današnje, bila je 1985. godine.