24.10.2014, 12:31

Dva lica trenera Božičića

Porazom od Loznice 0:4 (0:2), uz podatak da gol iz igre nije postignut više od 540 minuta, FK Budućnost-Krušik definitivno je pokazao da je “zelen” u nastojanjima da napadne plasman u Prvu ligu Srbije. Od početka je bilo jasno kako je taj cilj, ako je uopšte bio cilj, ma ko da ga je postavio, bio nerealan. Od dva “ništa” političkom fuzijom napravljeno je “nešto”, što bi tek trebalo da prohoda.

Nije samo neefikasnost problem u igri valjevskog srpskoligaša. Organizacija napada takođe škripi, na sredini terena nema “plejmejkera”, igrača oko koga bi se mnogo toga vrtelo. Nema igrača, koji ume da bude opasan “iz prekida”, nema skok igre ni u napadu, ni u odbrani, gde je “duvala promaja” uprkos činjenici da je (do Loznice) primano malo golova.

Dodatne probleme napravio je trener Slaviša Božičić, dočekan u Valjevu kao spasilac. On je, pritisnut problemima sa kartonima, posegnuo za prinudnim rešenjima. Na bekovskim pozicijama pojavili su se “vežnjaci”, pojedini napadači povučeni su na sredinu terena, pa se i zbog takvih “prinudnih rešenja” igra dodatno raspala. Staro je pravilo, bolji je “polovan bek” na toj poziciji nego prepravljani “vežnjaci”. Na sve to, Božičić se uporno odriče momaka koji su se opredelili da uz fudbal i studiraju. Poslednji među otpisanim na taj način je mladi štoper Tomić, “bonus” igrač (omladinac), koji građevinu studira u Novom Sadu.

Treba li podsećati da iz raznoraznih razloga nekoliko Valjevaca, koji bi bar pooštrili konkurenciji za mesto u timu, sada igra u Loznici, Lajkovcu, na Ubu... Pomenućemo Jankovića (Loznica), Tadića, Petraševića, Soldatovića (Jedinstvo), Sofronića, Simića (Železničar)...

Dva Valjevca - Marković (BKr) i Janković (Lo)

Zanimljivo je da se, posle Loznice, u intervjuu za klupski sajt (www.buducnostkrusik.rs), Božičić oglasio stavom kako se ne oseća krivim za rezultate slabije od očekivanih, te da on nije ni imao ideju kako je već u ovoj sezoni moguće “napasti” Prvu ligu. Takođe, da za “neke veće rezultate potrebni su bolji igrači na pojedinim mestima u timu”, odnosno da on nije “selektovao” ovu ekipu.

Trener Valjevaca ne propušta ni priliku da pohvali ljude u rukovodstvu kluba. Dakako, ne govori o tome da je gotovo napustio Valjevo nezadovoljan prvim kašnjenjem isplate ugovorene “apanaže”, odnosno da je posle “probnog rada” insistirao na potpisivanju dvogodišnjeg ugovora. Izborio se “samo” za vernost od “1+1 godinu”.

U razgovoru sa jednim od klupskih čelnika, do čijeg se mišljenja drži u FK Budućnost-Krušik, ne samo po funkciji, Kolubarske.rs su došle do zanimljivog saznanja kako se svaki ugovor može i korigovati, čak i opozvati. Takođe, kako je utisak da je trener Božičić na ugovoru insistirao u momentu nesporno dobrih rezultata “kao da je bio uveren da je iz ove ekipe izvukao maksimum”, odnosno da su neki igrači otišli u druge klubove zbog trenerove procene da je postojeći kadar i bez njih dobar. O svemu će se, tvrdi taj zvaničnik, u klubu debelo razgovarati, ako već nije, i sa trenerom i sa igračima.

Moguće je da je ovo, što bi rekao pokojni Miljan Miljanić, nesporni rodonačelnik novog pravca u YU fudbalu, samo kriza rezultata, te da je nesporan rad trenera Slaviše Božičića i njegovih pomoćnika. Ipak, svemu su, nekritičnim pisanjem, kumovali i pojedini mediji, a posebno klupski sajt tekstovima o “Maradoni sa zelene pijace”, “Srpskom Henesu”...

Najzad, Božičić bi trebao da zna da su pre njega kao treneri u valjevskom fudbalu radili i Guberevac, Triša Jovanović, “Škoba” Filipović, Bebica Milošević, pa Ladavec i Lazić, odnosno Zubanović, Škoro... Sa njima se valja ramenovati.