29.12.2014, 18:38

Pouke i poruke mioničkih izbora: Kuda ide Srbija?

Rezultati jučerašnjih vanrednih lokalnih izbora u Mionici, koje su naprednjaci „plebiscitarno“ dobili sa osvojenih 25 od ukupno 39 mandata opštinskog parlamenta, nisu neočekivani. Na talasu popularnosti Aleksandra Vučića, premijera Srbije i predsednika SNS, ti izbori prošli su manje-više slično vanrednim izborima u drugim sredinama, koji su usledili posle pobede naprednjaka na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.

Nije iznenađenje ni zorna ozbiljnost SNS-a u načinu vođenja kampanje sa sve ekipama za „ručni rad“ u kampanji od vrata do vrata (u seoskim sredinama, čitaj od kuće do kuće). Ipak, debelo je pređena mera dobrog ukusa i elementarnog političkog fer-pleja, čiji su ceh platili lokalni demokratski prvak Milan Gavrilović Ćićovan i trojica aktivista SPS-a, koji su bili „prepeglani“ u Nanomiru, odnosno „kod sata“ u sred Mionice!

Ti „aktivisti“ su danima šetali po Mionici i okolnim selima, u autima koja nemaju valjevske tablice, mnogi su već tada samo jad slutili. Jedino je policija procenjivala, ako je procenu uopšte i radila, kako tu ništa sporno biti ne može. Uostalom, jučerašnja pojašnjenja, identična onima iz Opštinske izborne komisije (OIK), kako incidenata, ako ih je i bilo, nije bilo na biračkim mestima, verovatno će biti zgodna odstupnica i za valjevsko-mionički tužilački kor da se „pokriju po ušima“ i ništa ne preduzmu po službenoj dužnosti na šta ih zakonski propisi obavezuju.

Slično se drži i ministar policije, koji, izjednačavajući žrtve i nasilnike, pa među „urađene“ iz DS i SPS udeva i aktivistu SNS za koga niko drugi ne zna osim njega i onih „iz baze“, koji su mu, moguće, taj podatak doturili. Važno je da, tobož, niko neće biti pošteđen bez obzira na eventualnu partijsku pripadnost. Kao da pre Mionice slične scene nisu viđene i u Vrbasu, ili Odžacima, recimo, i – nikom ništa.

Gde su lokalni „lideri“

Ništa manje zanimljivo nije bilo ni to kako su se u čitavoj priči juče vladali lokalni „lideri“, kako sami sebe nazivaju. Šta, recimo, tera mladog čoveka Bobana Jankovića (SNS), budućeg predsednika Mioničke opštine, da svu svoju zbunjenost, pa i iznenađenost, događanjima u Nanomiru, gde je prebijen Milan Gavrilović, čovek iz prijateljske mu kuće, sa kojim je u dobrim odnosima, vrlo brzo zameni tvrdnjom kako je Ćićovan u tom selu kupovao glasove. Te da je reč o nasilniku, koji je, kao zamenik predsednika Opštine, u svom kabinetu svojevremeno udario odborničkog kandidata Nove Srbije iz Rakara, a potom imao sukob i sa samim Velimirom Ilićem...

Vredi li predsednička fotelja blama i srama, ako ga ima, a moralo bi ga biti, za to što je Mionica po jučerašnjim izborima bila „medijska bomba“ u Srbiji, a i šire?! Mionica, koju će on voditi u naredne četiri godine.

Tu tezu o kupovini glasova poznatog nasilnika dalje nadgrađuje naprednjački poslanik Vladimir Đukanović, koji, posle „nastupa“ u republičkom parlamentu, stiže u Mionicu, gde preuzima komandu od Darka Glišića, koji je zamenik predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora SNS. Darko se zadovoljava time da novinare ne primi u stranačke prostorije ili da ih docnije iz njih izbaci kako ne bi prisustvovali telefonskom obraćanju Aleksandra Vučića simpatizerima u već započetom slavlju posle „plebiscitarne“ pobede.

Lepo je to što su demokratski prvaci Borko Stefanović, Balša Božović i Kena Milojičić došli u Mionicu e da Ćićovanu vele „Srećne ti rane, junače!“ ili otišli do Dragoljuba Višića, koji u svom Đurđevcu nije smeo da prespava noć uoči izbora zbog poseta „aktivista“ u kolima sa nemačkim registarskim oznakama. Ali, de su bili pre toga, šta im čelnici valjevskog DS-a rade ako dva puta tokom kampanje od javnosti gotovo sakriju dolaske predsednika stranke Bojana Pajtića u Mionicu? Može biti da će, kako poručuje Božović, doći kraj i vlasti naprednjaka (uostalom, ničija nije do zore gorela) al’ je teško poverovati u to da će DS biti taj koji će okupiti one što će Vučića srušiti.

Slično su se držali, po direktivama iz Beograda, i čelnici SPS-a, Đorđe Miliđević i Dragan Jeremić. Milićević je u izjavi za medije, koju je dao tek po dolasku ekipe RTS-a (sve da bi se čulo dalje i šre) govorio o rezultatima, ali ne i o prebijanju SPS-a aktivista i između redova poručivao naprednjacima, „samo tucite, ne ljutimo se zarad dobre koalicije“. Predsednik Okružnog odbora socijalista Dragan Jeremić ne izađe pred novinare, niti se oglasi o izborima u Mionici. Ili je sam tako odlučio ili su mu oni u Beogradu tako sugerisali, ljuti jer su u javnost otišle fotografije „urađenih“ mladih socijalista.

Stvari postaju jasnije sinoć, na kraju jučerašnje izborne priče, a posle pitanja Kolubarskih.rs  - da li će SNS, s obzirom na broj osvojenih mandata, sam biti u mioničkoj vlasti ili će koalirati sa SPS-JS. Zarad opstanka u Vladi Srbije, čija je moguća rekonsrukcija najavljena (’beš tri mlade glave junoša, koji su došli u Mionicu da pomognu), važno je preživeti „na sisi“.

Neizbežno je, naravno, pitanje - da li je kriza vlasti u Mionici, koja je dovela do vanrednih izbora, izazvana zbog DS ili SPS? Naravno da su kamen spoticanja bili socijalisti, koje više ni NS, ni tada marginalni SNS nisu mogli da vide očima! Pa, kako će onda opet zajedno naprednjaci, novosrbijanci i socijalisti? Lepo, kad se „tate“ dogovore sve će moći zarad naroda!

A veseli narod, koji se juče po Mionici i okolnim selima vukao kao da je ratno stanje u pitanju, bez želje da i sa kim razgovara, sa novinarskim ekipama pogotovo, svi tretiraju držeći se poznate maksime čuvenog „Baje“ Pašića: „Narod je stoka!“. Ili, kako reče pesnik „Seljače, goljo, tegli i vuci i u jarmu skapaj...“

Posl svega viđenog, teško da je ovo put Srbije u neizbežnim reformama, koje niko do sada nije smeo da sprovede. Još je teže poverovati u to da je ovo put Srbije u Evropsku uniju (EU). Biće da Srbija neumitno klizi ne samo u 1990-te, gde je već dobrano stigla, nego u još gore jade, čemer i bezizlaz.