25.04.2015, 12:43

Povratak na mesto zločina

Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada usvojen je model privatizacije Radio Valjeva, najstarije elektronske medijske kuće u gradu. Shodno novim zakonskim propisima, Radio Valjevo mora da bude privatizovan do 1. jula 2015. godine. Ukoliko ne bude zainteresovanih za kupovinu po ceni od 175.000 dinara plus otplata (poreskog) duga od 2,85 miliona dinara, zaposleni će dobiti besplatne akcije ili će firma ići u likvidaciju.

Indikativno je da se pomoćnik gradonačelnika Milorad Ilić zdušno založio za to da Radio Valjevo ostane u funkciji Grada, uz poštovanje zakona, smatrajući da postoji način za to. Zbog čega indikativno? Zbog toga je što je Ilić, kao perjanica SPS i predsednik SO Valjevo od 1992. do 2000-te (tako se tada zvala funkcija današnjeg gradonačelnika), zajedno sa Stankom Terzićem, sadašnjim gradonačelnikom, ali i mnogima u svojoj partiji, koji se i danas, na ovaj ili onaj način, pitaju o sudbini ove varoši, zdušno potrudio da se u Radio Valjevu rasturi ono što je stvarano od 27. novembra 1967. do proleća te nesrećne 1992. godine (a i docnije).

Neposredan povod za davljenje Radija, uz svakodnevni višak istine u programu, posebno u emisijama koje su radno zvali „pod vešalima“, bio je prenos dolaska princa Aleksandra Karađorđevića i njegovo obraćanje narodu ispod lipe na Desankinom vencu, takoreći pod prozorima zgrade Radio Valjeva. Ozvučavanje tog skupa Radio Valjevu je plaćeno kao retko koja manifestacija pre i posle toga.

Rasturanje Radio Valjeva trajalo je godinama, pomenuti mentori se nisu menjali, a završni udarac započet je u periodu 1996 - 2000-ta. U redakciju, koja je važila za jednu od najboljih u lokalnom radiju Srbije, uporno su gurani mladi socijalisti, koji su se docnije politički prevrtali kako vetar duva, k’o i svi skorojevići. Poslednji ekser u „mrtvački kovčeg“ zakovan je imenovanjem aktuelnog tzv. direktora i glodura!

Kao vrstan poznavalac (zloupotrebe) propisa, Ilić se, koliko o 29. novembru 2014, u programu Radio Valjeva ponadao kako Beograd neće dati Studio B, a onda će preživeti i Radio Valjevo i još poneko od državnih medija koje niko nije kupio.

Da budemo jasni, ne zalažemo se za gašenje Radio Valjeva, kuće kojoj smo, ovako ili onako, najbolje ili najgore moguće (neka drugi procene), darovali deo života i najlepših godina a za uzvrat dobili novinrsko ime (kakvo god da je). Verujemo da će zaposleni, ako se ne pojavi kupac, odlučivati o svojoj sudbini i prihvatiti besplatne akcije, pa za rukovodioca postaviti nekoga ko iole pojmi šta je medijska kuća. Ne bude li tako, ni Bog im ne može pomoći.

Indikativno je i to kako pojedini medijski dobošari, koji bi najpre od učitelja svojih morali da traže pare nazad jer ih ni elementarno nisu opismenili, danima, kako se to moderno kaže, spinuju „istinu“ o Radio Valjevu. Dal po svojoj (pre)skromnoj pameti i nikakvom znanju u poslu u koji su zalutali, ili su im mentori bivše i sadašnje gazde radio-stanice u kojoj su učinili sve da razjure novinarsku i inu konkurenciju, i nije toliko bitno.

Ni za bujanje dobošara Milorad Ilić, Stanko Terzić et comp. ne mogu biti abolirani (makar po komandnoj odgovornosti). Njihova (i njima sličnih) politička zaslepljenost u kojoj postoji samo „sud njihove partije“ dovela je ovu zemlju i ovaj grad tu gde jesmo. A njima, hvala na pitanju, ne fali ni dlaka sa glave. Jedino dobro je to što su takvom politikom i u svom SPS-u proizveli janičare, koji će im, u političkom smislu, verovatno doći glave.