08.07.2015, 18:05

Beovoz

Mada zvanično ukinut i preimenovan u putničke vozove ka Beogradu posve drugom trasom, Beovoz iz Valjeva ipak saobraća jednom dnevno – večernji polazak je oko 18.50 sati, a povratak sa „Pančevca“ oko15.50 sati. Karta je 388 dinara u jednom pravcu, pa ko voli... Nije naodmet, ipak, znati šta vas očekuje na putu, posebno u vrelim julskim danima.

Prema iskustvima potpisnika ovih redova, zajedničko za oba smera je polusatno zakašnjenje u polasku (nismo čuli da je neko podneo ostavku, ili da je smenjen zbog toga, o samoubistvu raznih „badža“ iz Srpskih železnica, Bogu hvala, ni govora), mogućnost dogovora sa „kondorima“ (lapo-lapo „u kešu“), trakeljanje „trlajs-trlajs“ od dva i po do tri sata, Šarančićeve i Veljove garniture šarene „k’o detlić“...

Motorovođa se, doduše, u odlasku svojski trudio, moguće da je zakašnjenje i nadoknadio, pa je Beovoz, osim između Lazarevca i Leskovca Kolubarskog, terao k’o sumanut (za srpske brze pruge). Činilo se u pojedinim trenucima kako bi nam se moglo desiti i da, ne daj Bože, iskočimo iz šina, što neminovno navodi na razmišljanje koji vagon u tim situacijama najviše strada (poslednji, ako se ne varam, dok srednji nagrabuse prilikom sudara).

Kloparalao je na sve strane, bacalo „guzovima“ i levo i desno (nigde pojasa za vezivanje), pičilo brzom brzinom i za videla i kad se smrklo... Radio je i air conditioned -  otvoreni prozori, cug da ubije, al’ ko te pita. Ko pokuša da bar pritvori koji pendžer teško da će uspeti jer, d’izvinete, čepovi koji to regulišu – zakucali! To zapravo upotpunjuje sliku Železnica Srbije – vozovi k’o pruga, ne bi valajalo da su bolji.

„Kondori“ (kondukteri), komada dva, pojavili su se tek između Lajkovca i Lazarevca. Stara garda, uniformisani, ljubazni... Nekoliko momaka i devojaka kako ih je spazilo ustade sa sedišta i ode na platforme između kupea. Neki su ih tu čekali kako su ušli na stanici u Valjevu. Ko ne konta u čemu je reč, da pojasnimo. Revnosnim službenicima srpskih železnica ponudi se 200 dindži, što oni „teška srca“ ture u džep bez pisanja karata, pa vuk sit a ovce na broju. Dok je Beovoz trakeljao za 200 dinara, studentska tarifa bila je „stotka“.

„Mi ponudimo 200 dinara, obično ne bude problema“, sa snebivanjem objašnjava jedan od momaka, Divčanin, u identičnoj situaciji pri povratku, kada su se „kondori“ pojavili tek posle svih tunela, negde oko Velikog Borka. Ne zna se, doduše, šta biva ukoliko se pojave kontrolori, što se, izgleda, retko dešava (ako se uopšte dešava).

Ova dvojica mlađa od onih u odlasku, jedan uniformisan a drugi u službenoj majici srpskih železnica, nemaju ni one „cvike“ za bušenje karata, pa naš „kondor“ na karti napisa „Zoki“.

„Znamo mi da se krade na Železnici, jurimo lopove, isteravamo ih sa posla...“, priznao je valjevskim novinarima, posle prošlogodišnjih majskih poplava, pri obilascima odrona na Barskoj pruzi tadašnji direktor „Sima Ciganin“ (Dragoljub Simonović) iz Vrčina. Ne zna se, jedino, da li je pri tome mislio i na sistem „lapo-lapo“ sa „kondorima“ i kartama. Kada već pominjemo direktore srpskih železnica, aktuelni Miroslav Stojčić, od milošte Badža, obznani pre dva-tri dana da će rekonstruckija Barske pruge (biva „ruskim kreditom“) početi u 2016. godini. Sve se, dakle, gotovo idealno, uklapa u obećanja premijera Vlade Srbije kada će nam biti bolje uz stalno pomeranje rokove. Taj kurs, kada su pruge i koridori u pitanje, nepogrešivo drži i resorna ministarka.

Ako se motorovođa u odlasku trudio da nadoknadi startno kašnjenje, njegov kolega u povratko k’o da je nastojao da obori rekord u „kilavljenju“, pa je Beovoz od „Pančevca“ do Valjeva putovao tri sata!

A stanica na „Pančevcu“ posebna je priča. K’o da se nalazi u nekoj, d’izvinete, vukojebini. Nije lako naći ni šalter za kupovinu karata, a otpravnica vozova, držeća dama sa crvenom kapom na glavi i kosom palom do ramena, po pravilu najavljuje dolazak voza kada on već stiže u stanicu, pa se od škripe kočnica ne čuje gotovo ništa. Tek, dok nije stigao Beovoz za Valjevo prošlo je njih nekoliko za Batajnicu, iz sistema Beogradskih vozova, identično šaren ko i onaj što ga nas 30-tak čekasmo, pa pogodi đe ćeš završiti...

Doduše, ozvučenje na stanici u Valjevu deluje ko dečija igračka, njega ne čuje ni orpravnik, koji voz iz svoje kancelarije najavljuje!

Posle svega, ako ne verujete – vozite se i sami Beovozom. Što se nas tiče, opet poradi sebe, u Beograd „letimo“ koliko sutra uveče, a vraćamo se u petak „kad zaladi“...