30.09.2015, 07:17

Besparica i valjevski sport

Istinski ljubitelji sporta sa olakšanjem su primili vest da se ORK Metalac ipak takmiči u Super B ligi, a na sličnim mukama, od petka, biće izgleda i KK Metalac u ABA ligi. Besparica je, ušla na velika vrata, postala „podstanar“ valjevskog sporta, koji preti da mu uzme i ono malo „stambenog prostora“ što ima!

Košarkaši su u ABA ligi, u kojoj su se prošle sezone, ruku na srce, našli zahvaljujući finansijskim problemima drugih, koji nisu mogli, teško da nisu hteli, uz ostalo, da plate i vajld kard od 150.000 evra. Pitanje je da li je i Metalac izmirio taj dug s obzirom na to da dobro obavešteni tvrde kako je ostalo neplaćeno 40.000 evra.

Uz to, dr Boško Đukanović, koji se trudio, i trudi, da obezbedi stabilno finansiranje, na dodatnim je mukama pošto se na dosadašnje sponozore, Farmakom ili Koteks, iz znanih razloga uzrokovanih problemima njihovih vlasnika, teško može računati. Neki idu dotle i tvrde kako dr Đukanović pomoć traži čak u Libiji od sina Moamera el Gadafija! Inače, stalni gledalac na utakmicama Metalca, uz ostale, je i brat Slavice Eklston, supruge vlasnika Formule 1, inače naše gore list, što, kažu, nije beznačajno.

Ova sezona bi za Metalac u ABA ligi, u kojoj su Valjevci prošle sezone bili veliko iznenađenje i pravi hit, lako mogla biti presudna ne samo za ambicije već i za opstanak ekipe, a samim tim i kluba sa višedecenijskom tradicijom. Nadajmo se da će ekipa, koju je okupio trener Vlada Đokić, ali i sam hed kouč, ostati na okupu i nastaviti započeti posao kako bi se omogućilo da „neki novi klinci“ iz Škole košarke, koju sada vodi Bora Džaković, kada za to dođe vreme, takođe igraju u gotivnom rangu takmičenja.

I „mali“ su na velikim mukama

ORK Metalac se mora prestrojavati u hodu i raščistiti sa zabludama aktuelnog rukovodstva kako će novac za egzistenicju kluba „pasti sa grane“. Sirotinjskom sportu, kakav je (valjevski) rukomet, ne trebaju veliki novci, a momci sa valjevske kaldrme i nihov trener Slobodan Jokanović nisu ni navikli na izobilje. Ohrabrenje je da Škola rukometa radi, mladi rukometaši igraju u zajedničkoj ligi Srbije i BiH, što je dobro za njihov napredak. Vodi ih nekadašnji pivotmen Dragomir Čačić Crni, koji je sojevremeno, u srećnijim vremenima, stigao u Valjevo, kada se Metalac sa pok. trenerom Nikolom Jevremovićem Gužvom borio za najviši rang u ex YU.

Malo novca treba i za odbojku, otuda i gotovo neverovatni uspesi muške i ženske reprezentacije Srbije na najvećim međunarodnim takmičenjima. U Valjevu postoje tri kluba, čija se rukovodstva snalaze u potrazi za dinarom. ŽOK Valjevo je trenutno u težoj finansijskoj situaciji od muške ekipe VA 014 zbog toga što su se, kako čujemo, povukli gotovo svi sponzori. Istine radi, u obe ekipe treneri su iz Kosjerića, odnosno Kragujevca, okosnice ekipa čini se takmičari sa strane. Izuzetak je, donekle, ŽOK Srbijanka 014, novi drugoligaš. U svim klubovima dobro se radi sa decom.

FK Budućnost-Krušik se posle prošlogodišnje fuzije, sa kojom se ne mire veterani oba nekadašnja kluba, nalazi na putu povratka u vrhove srpskog fudbala. Da li će i uspeti u tim nakanama ostaje da se vidi jer su FSS i domaći fudbal ponajdublje u glibu menadžera i inih mešetara.

Valjevski sport, u osnovi, živi od skromnih sredstava iz gradskog budžeta. Na taj iznos, međutim, treba dodati besplatne termine u Hali sportova, kakva god da je, odnosno održavanje fudbalskih terena na Pećini i Petom puku (Krušikov stadion briga je te fabrike).

Ipak, mnogi su skloni da prenebregnu tu činjenicu previđajući pritom kako je Valjevo jedino očuvalo ovaj sistem održavanja i unapređivanja svojih sportskih objekata (trenutno se radi na „kačenju“ Hale sportova na Gradsku toplanu kako bi se konačno rešio problem njenog boljeg grejanja). U drugim gradovima, od Beograda nadalje, to nije slučaj, a najnoviji primer je Kraljevo. KK Sloga ne može da trenira i igra utakmice u novoj, modernoj sportskoj dvorani zbog toga što klub, sa tradicijom poput Metalčeve, nema novca za plaćanje termina.

Iz budžeta će biti sve manje para

Biva da će skromna budžetska sredstva namenjena sportu i fizičkoj kulturi u 2016, eventualno i rebalansima u 2015, biti povećana. To, međutim, nije dovoljno, a osnovni problem mogla bi da budu zakonska rešenja, koja valja usklađivati sa propisima EU kojoj težimo. Dakle, ograničen je procenat narodnih para, koji se može izdvojiti i za najkvalitetnije klubove, odnosno intencija je da apsolutni prioritet imaju dečiji i školski sport. To nisu nelogična rešenja ali bi ona, u valjevskim uslovima, značila ključ u bravu za gotovo sve klubove!

Dodatna muka valjevska je i posrnula privreda, pa se od Krušika, recimo, teško može očekivati pomoć slična onoj iz 1970-tih, kada je KK Metalac igrao u Prvoj saveznoj ligi SFRJ. Strani investitori, poput Gorenja, Valija ili Austroterma, ipak ne pokazuju dovoljan stepen društvene odgovornosti prema lokalnoj zajednici, koja ih je dočekala raširenih ruku, a i njihovi vlasnici su u Sloveniji, Italiji, Austriji... Ni firme industrijalca Vujića nisu više moćne kao nekada kada su dobrano finansirale FK Budućnost, RK Metalac, ŽKK Student... Naprotiv!

Konačno, ni država Srbija, a ni Valjevo u njoj, nisu načisto sa tim šta činiti sa sportom i kako ga finansirati. Ako je neizvesna sudbina srpskih sportskih velikana poput Crvene zvezde i Partizana, koji su u fudbalu i košarci, koliko „juče“, ostvarivali najviše evropske domete, ako grcaju klubovi u Nišu i Kragujevcu, čak i u Vojvodini, što bi Valjevo, nažalost, bilo izuzetak?!