Nema! Ne može. Dolazi predsednik

Prote Mateje ulica (foto: Đorđe Đoković)

01.11.2015, 11:46

Nema! Ne može. Dolazi predsednik

Da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić doći u Valjevo krajem oktobra, bilo je poznato početkom oktobra, a možda i koji mesec ranije, kada je u naš grad stigla prva izvidnica ili bezbednjaci. Obišli, osmotrili, prošli, pregledali, skenirali sva mesta kojima će i kuda proći predsednik. Bili, videli i otišli... Pa ponovo došli i još jednom, pa još jednom, pa ponovo i opet... Takav im posao, a i pravila službe to nalažu. Pravila službe nalažu da se tačno utvrdi putanja kretanja predsednika, da se uklone automobili, a ne bi bilo loše i građani, osim oni sa kojima će se predsednik spontano sresti i razgovarati.

U petak od ranih jutarnjih časova počišćene, i od đubreta i automobila, ostao samo poneki prolaznik, ulice Prote Mateje, Čika Ljubina, Vojvode Mišića. Građani zamoljeni da sklone vozila sa parkinga, a ko nije, to je umesto njih učinio „pauk“. Na raskrsnici policajci. Nema prolaženja, nema parkiranja. „Ni na pet minuta druže! Nema! Ne može. Dolazi predsednik!“ Dobro. Ne dolazi predsednik svaki dan. Može jedan petak bez automobila, a i pravila službe to nalažu.

Ali, zbog čega je tog petka, kada nam je dolazio predsednik, uklonjen kontejner sa mesta gde je godinama bio, i godinama odolevao mnogim važnim zvanicama i gostima, na parkingu pored bivše zgrade Jablanice, preko puta Centra za kulturu? Pa nije sramota imati kontejnere. U njih se baca samo đubre. Izgleda da je stigla neka naredba odozgo – „ukloniti sve kontejnere što dalje, grupisati ih na jedno mesto i na njih pažljivo motriti!“

Pravila službe nalažu i da se, kada dolazi predsednik, akredituju novinari, od kojih su traženi podaci - JMBG. Ljubazno zatraženi jednom, pa još jednom, pa opet, a novinari još ljubaznije dostavili jednom, pa još jednom, pa opet. A onda situacija - neki bezbednjak zabrani ulaz u Istorijski arhiv u prostoriju, gde je otvorena stalna izložbena postavka, u kojoj se već nalazi predsednik, rečenicom – „nema više, već je previše ljudi unutra“. Mnogi se pokunjeno vratiše, a ja pokuša da uđem rekavši da sam novinar. Na zadatku! „Kakav ste Vi novinar?! Daj legitimaciju“, strogo će bezbednjak. „Pa već sam dala preko nekoliko puta JMBG“, ljutnu se ja i osmeli da održim predavanje bezbednjaku na zadatku - „Nismo svi prevaranti i lažovi. Ima i nas koji se ne predstavljamo za ono što nismo!“ Kasnije, u holu Centra za kulturu, mi je prišao taj bezbednjak, mada mi se učinio dosta manji, prvi put je bio nekako veliki i strašan, izvinjava se i kaže da je pomislio da „pokušavam da se uvučem u prostoriju gde je predsednik predstavljajući se kao novinar, a već su svi novinari bili unutra“. Možeš misliš logike!?

Ponekada mi se čini da bi bilo najbolje i da se sa novinarima ophodi kao sa kontejnerima – skoncentrisati ih na jedno mesto i na njih pažljivo motriti, a izveštaj će o poseti predsednika svim redakcijama poslati „služba“.

Da predsednik nije bilo ko i da mu se ne može tako lako prići, uverila sam se kada je autor izložbe, dakle neko ko je najzaslužniji za događaj zbog koga nam je Tomislav Nikolić i došao u goste, pokušao nešto da kaže predsedniku. Ruka bezbednjaka ga je žustro puvukla unazad, dalje od predsednika. "Nema! Ne može". Pravila službe, možda. Ali lepog, ljudskog ponašanja sigurno nisu.

U petak uveče, predsednik Srbije Tomislav Nikolić otišao je iz Valjeva, domaćini se zahvališe na poseti i poručiše - dođite nam opet! Odoše i crne limuzine, kažu bilo ih je 36. Možda.

Bivalo je dolazaka predsednika Srbije. Ali ovakvog čišćenja naroda i grada, bivalo nije!

Prote Mateje ulica (foto: Đorđe Đoković)

01.11.2015, 11:46