Još je bolje ovo što veli komentator:"kao ono potezanje Vidićevog rukava od strane bezbednjaka, o, kamo sreće da su i u slučaju Zorana Đinđića svi bili ako treba i malo trapaviji i malo grublji, ali da su ga sačuvali". Ma nemoj prijatelju, kao ne znaš ti da su baš ti bezbednjaci odradili "slučaj Zorana Đinđića", najgore su intrige i zavere kovane i dovedeno je do tragičnog kraja da bi taj Toma danas bio predsednik države. Nije Đinđić bio propust obezbeđenja već zavera onih koje je skinuo sa vlasti, izvršena od onih koji su trebali da ga štite i obezbeđuju. A sad sve pretvarate u mlaku vodicu: "Toma, predsednik, boravio je u našem gradu bez incidenata, i otišao je bezbedno iz Valjeva, čovek se ponaša prilično normalno". Od vas mi je muka i noću i danju i pred spavanje i posle spavanja.

Toliko smo postali naviknuti na zlo i toliko smo oguglali na sve, da nam je vremenom prestalo biti problem ono što u normalnom svetu problem jeste, bezrazložno vučenje za rukav i proizvoljno ograničavanje slobode kretanja. A i vazda su nam manji problem bile loše stvari koje se drugima dešavaju. Meni takođe u ovoj vlasti ništa bitno ne smeta, ne nalazim joj velike falinke. Možda mi, ali samo malo, ne previše, smeta to što je na njenom čelu autokrata i narcisoidni psihopata, to što imamo marionetsku vladu pod upravom stranih sila i cenzuru u medijima, kao i što o tome svi (moramo da) ćutimo. Ponekad se pred spavanje osetim pomalo neprijatno kad se prisetim da su najglasniji protivnici državne vlasti licemerniji i kvarniji od njenih pristalica. I baš ništa više, sve drugo mi je potaman. Toliki uspesi, svud i svakodnevno. Samo lud čovek ovde ne bi bio radostan i propustio priliku da sve lupa petama u dupe.

Нисам био присутан у граду, али је сасвим нормално да се приликом једне такве посете одраде потребне безбедоносне мере. Па ваљда никога не треба да подсећам шта нам се догодило у блиској прошлости. Уопште не видим проблем ако је неко морао кола да паркира мало даље и то само уколико живи у строгом центру града. Обележавање стогодишњице ваљевске болнице је исувише велики догађај да би га кварили оваквим блогерским текстом. Поштујем мишљење, али истовремено износим и своје. Ретка је прилика да нам у Ваљево дође председник државе и треба да се покажемо као прави српски домаћини, какви и јесмо. А ако је неко из обезбеђења повукао некога за рукав, па Боже мој, није смак света!

E da nije ovo malo preterano? Mogu samo reci da nije toliko strasno kao sto je napisano. Masa ljudi je razgovarala sa Predsednikom, cak su se i fotografisali sa njim, za sta ima dokaza. Neka vrsta bezbednosti je morala postojati, jer ipak ima raznih ludaka kojima ne znas sta moze pasni na pamet.

strašno za rukav!!! pa tako je u celoj zemlji. ljudi koji nešto rade se sklanjaju da ne smetaju kojekakvima. eeehh. ako je neko omiljen u narodu, zašto sklanjati taj isti narod?!?!

Svaki od pojedinačnih slučajeva sa novinarima i medijima nije previše strašan. Njihov zbir pokazuje šta nas uskoro čeka. Mali Slobin ministar informisanja naučio je koliko su nezavisni mediji opasni i sada ih postepeno uništava. Jedino što nije naućio jeste pouka iz priče "U cara Trojana kozje uši".

Darija, zašto si nakraj srca. Nije to bilo neko enormno maltretiranje ni građana ni drugih, bez imalo ironije kažem, rade ljudi, bezbednjaci svoj posao, jeste to ponekad i malo trapavo, kao ono potezanje Vidićevog rukava od strane bezbednjaka, o, kamo sreće da su i u slučaju Zorana Đinđića svi bili ako treba i malo trapaviji i malo grublji, ali da su ga sačuvali. Toma, predsednik, boravio je u našem gradu bez incidenata, i otišao je bezbedno iz Valjeva, čovek se ponaša prilično normalno. Uopšte nije važno koja je moja politička opcija, nisam njihov bot ni u ludilu, ali ima se utisak da si malo na mišiće, kako se to kaže, tražila nešto oko čega bi isplela svoju zakerajuću priču. Koja je to ranija vlast prodala onoliko službenih automobila, koja je to vlast svela dnevnice praktično na nulu, koja skidala zatamnjena stakla? Naravno, ima stvari koje ova vlast, pa i Toma s njom, radi loše, verovatno je to ponuda Telekoma na prodaju, oklevanje da se rigoroznije skreše višak zaposlenih u javnim službama, sramno partijsko zapošljavanje, izbegavanje da se suoče sa nelegalno stečenom imovinom mnogih koji su se u ovoj tranziciji , kako se to žargonski kaže, snašli (drugi izraz za muljavinu), zatim koketiranje sa tipovima koji su na slobodi samo zbog nedostatka dokaza, dalje, nespremnošću da se i o sopstvenim ogrešenjima o zakone javno govori (nekrenine predsednikove dece na zaštićenim mestima), povlašćivanje SPC-a, i njenih pripadnika (oni ne plaćaju porez, pdv, država im uplaćuje socijalno i penziono) i tako dalje. Od svega toga, pisati kako je grad bio pod blagom opsadom da bi predsednik države bezbedno kod nas boravio, malo je nategnuto, da ne kažem promašeno.