12.12.2015, 09:36

O promeni imena KK Metalac

Nomen est Omen (Ime je znak)

U današnje vreme, carstva licemera, najteže je izneti svoje mišljenje i stav, i stati iza njega. Veliko hvala redakciji Kolubarskih.rs, što mi je omogućila da napišem nešto o, u sportskim valjevskim krugovima, top temi ovih dana - promeni imena KK „Metalac“.

Iako sam hiljadu i kusur kilometara daleko od Varoši na Kolubari moram priznati da se podosta interesujem za ovu problematiku. Priznajem, toliko da sam i nekom, ko meni više znači od ostalih, pomalo naporan sa tom pričom. Elem, iako su moja dva prijatelja sa lokalnih internet portala dosta lamentirala i elaborirala o svemu, nije zgoreg da podstsetim na to koliko slavnih klubova po nekim novopečenim „nacionalistima“ ima retrogradno ime.

Da krenemo od svog dvorišta. Najveća sportska društva u Srbiji, koliko znam, zovu se Crvena zvezda i Partizan. Sinonim za košarku u Srbiji, Borac iz Čačka, studiozno i pametno radi, polako na infrastrukturi, a potom će i na pojačavanju ekipe, te se nemojte iznenaditi ako uskoro Čačane budete gledali u Zagrebu, Ljubljani, Zadru... Kad sam već kod Ex-Jugoslavije, znamo imena Olimpije, MZT-a, pa čuvenu sagu o promeni imena FK Dinamo i velikoj borbi njihovih navijača Bad Blue Boys-a sa „ocem nacije“ Tuđmanom, o čemu postoji i jedan sjajan film, koji možete pogledati na You tube-u.

Pošto već znate da sam trenutno u Frankfurtu, koji je najamerikanizovaniji grad u Nemačkoj, egzistira čuveni FK Ajntraht, čiji naziv u prevodu na srpski znači Sloga, pa niko ne promeni ime od 1899 godine. Makabi (šest puta prvak Evrope),u prevodu sa hebrejskog znaci Čekić, a Hapoel je Radnik.Olimpija Milano Armani Jeans (tri puta prvak Evrope) je tokom decenija stalno menjala ime po naslovnom sponzoru, ali je uvek ostala izvorno Olimpija. Upravo mi se čini da bi taj italijanski model bilo idealno primeniti kod nas.Čini se da ni jedan istinski i pravi ljubitelj košarke ne bi imao ništa protiv da klub svake godine menja ime po naslovnom sponzoru, koji bi za to dobro platio ali da ostane izvorno ime Metalac (Valjevo).

Osnovno pitanje za mene je šta se dobija promenom imena? Da li su potencijalni sponzori uslovili rukovodstvo time da se „retrogradno“ ime zameni, koliko sve to košta, i to u sred sezone, kakva je uloga i stav gradskih otaca u svemu jer, koliko razumem, klub je još uvek gradski. Takođe, ako dobro čitam (a nadam se da joč uvek umem čitati), dug kluba u ovom trenutku je oko 125.000 eura. Da li je u toj situaciji bitnije menjati ime i bacati prašinu u oči plebsu, ili treba sesti i videti kako će klub nastaviti da egzistira u ovom teškom vremenu.

Odmah da se razumemo, najlakše je sedeti i pametovati, te prodavati demagogiju kako i šta treba, ali ne mogu se oteti utisku da je u ovom trenutku promena imena klasična zamena teza. Iako je današnje rukovodstvo poprilično učinilo za Metalac, ipak se  čini da ima mnogo više problema od ovog o čemu razgovaramo i pišemo. Napokon smo saznali i ko je u Upravnom odboru. Vrlo intersanatno društvo, pa bi bilo lepo da nam neko obrazloži koliko oni doprinose na finansiskoj i medijskoj promociji kluba ili samo služe kao „ikebana“ oko ljudi koji nešto i urade.

Daću vam i klasičan primer kako se u Bundesligi vodi računa o sponzorima. Nakon utakmice protiv Virtzburga prišle su nam dve devojke, koje rade kao volonteri za klub Skyliners, i pitale nas za mišljenje o tome kakva je atmosfera u dvorani, šta treba poboljšati i koje smo sponzore primetili na reklamama oko terena! E, upravo ovo poslednje je nagradno pitanje za sve posetioce u Hali sportova.

Lično mi je bio zanimljiv podatak da KK Metalac duguje novac za renoviranje svlačionica u „gradskoj hali“. Zaista interesantno, da KK Metalac plati svlačionice, koje koriste svi drugi sportski kolektivi. O gradskom rukovodstvu ovom prilikom ne bih jer je njima na prvom mestu lična i partijska promocija te bi oni iskreno voleli da se Valjevo pomene u nekom pozitivnom kontekstu, a ne samo u crnim hronikama, ili kao jedan od najsiromašnijih gradova u Srbiji.

Posebna priča su bivši igrači i funkcioneri, koji su klasična glasačka mašina, što se kod nas veli „veži konja gde ti gazda kaže“, pa su tako naprasno zaboravili da za njih niko nikad ne bi znao da nije bilo KK Metalac. Meni, običnom čitaocu, zaparalo je uši i oči to što se na platnom spisku po dobro obaveštenim izvorima Kolubarskih.rs nalazi 39 ljudi. Pretpostavljam da bi mnogi voleli da saznaju ko su ti ljudi, šta to rade, kako konkretno doprinose, i za šta primaju platu.

Na kraju da budemo načisto, ne gajim nikakve iluzije da nešto mogu promeniti. Jer, „kod koga je nož kod njega je i pogača“. Imao sam tu priliku da idem malo van granica zemlje i uverio sam se da mnogo ljudi zna ko je KK Metalac iz Valjeva, a mnogi nemaju pojma za FK Metalac iz Gornjeg Milanovca. Ovo je samo tekst običnog navijača, koji  je pojeo ranflu od svoje dukserice (za šta kod kuće imam i dokaz, pa ga mogu javno pokazati), kada je naš KK Metalac, izgubio od OKK Beograda, 1979 godine i isapao iz Prve savezne lige u SFRJ.

Vreme ne počinje od onoga koji je trenutno na vlasti, a spritualna legenda Valjeva, otac Justin Popović pametno je rekao: „Čovek mera svih stvari nije“. Tradicija je nešto što se poštuje u normalnom svetu - uđite u Kuću košarke u Tešnjaru još jednom i uverite se u istoriju i tradiciju košarkaskog kluba iz Valjeva. Mnogi nam na tome zavide.