21.01.2016, 10:32

Naš (ravnodušan) odnos prema javnim dobrima

U opštini Ub, ali i u mnogim drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, prisutan je relativno ravnodušan odnos nas građana prema javnim dobrima. Ljudi ih jednostavno doživljavaju kao nešto tuđe, nešto što je državno iako zaboravljaju da je to upravo njihovo i da plaćanjem poreza oni ulažu u izgradnju i održavanje puteva, trotora, autobuskih stajališta, parkova i drugih javnih dobara. To automatski znači da ako ne vodimo računa o tim dobrima bacamo svoj tj. novac poreskih obveznika, jer se nemar skupo naplaćuje bespotrebnim renoviranjima i dodatnim radovima, umesto da se ulaže u nove puteve, stajališta, kontejnere, fasade.

Jednostavno rečeno, gubimo jer nismo svesni da imamo nešto svoje i van svog dvorišta i stana. Tako je na Ubu primetno da pojedini sugrađani imaju ne samo ravnodušan već i neprijateljski odnos prema javnim dobrima te ih i uništavaju. Polomljena autobuska stajališta i zapaljeni kontejneri postali su normalna pojava na koju niko ne obraća pažnju. Lokalne vlasti u takvim situacijama pokušavaju da stvari vrate u prvobitno stanje ali nakon ponavljanja prakse uništavanja javnih dobara, neretko odustaju i prepuštaju se „prirodnom stanju“. Ovo važi za mnoge sredine u Srbiji, ne samo za Ub.

Mobilijar, parking za bicikle, prsto r za kante, klupe, kese za skupljan je izmeta ljubimaca u Kopru (Foto: Đorđe Đoković)

Sa druge strane kada odemo u Sloveniju ili Austriju divimo se njihovim ulicama i čistoći i uređenosti javnih površina. Ono što mene zanima jeste da počnemo da se na isti način divimo i našem odnosu prema tim istim stvarima. Za početak će biti dovoljno prestati sa njihovim besmislenim uništavanjem. Sledeći korak bi bio na lokalnoj samoupravi koja, verujem, ima mogućnosti da obnovi oštećenu javnu infrastrukturu. 

U slučaju Uba saniranje štete bi, za početak, podrazumevalo rekonstrukciju postojećih autobuskih stajališta uprkos činjenici da su pojedinci načinili veliku materijalnu štetu nakon njiihovog postavljanja. Takođe, Ub je među retkim lokalnim samoupravama koje su dobile priliku da vrše separaciju otpada. Tako smo 2011. godine u okviru projekta „Stvaranje uslova za ruralni razvoj opštine Ub“ od EU donatora dobili tzv. „zelena ostrva“ koja čine plastični kontejneri u koje se odvaja staklo, papir i pet ambalaža. U međuvremenu se i ta ideja u velikoj meri obesmislila iz niza razloga ali ne znači da treba odustati od nje.

Kontejneri (Foto: Branko Lazić)

Moderne evropske standarde možemo primenjivati i na Ubu i ne moramo ih tražiti u inostranstvu i diviti se samo drugima. Potrebno je biti uporan i raditi na edukaciji stanovništva.  Trebalo bi, za početak, donatorima pokazati da, uprkos teškoćama na terenu, istrajavamo u realizaciji dogovorenog i da smo usvojili standarde kojima težimo kao društvo i država. To znači kupovinu novih kontejnera za pet, staklo i papirni otpad, ali ovog puta treba insistirati na poštovanju pravila odlaganja otpada. I najprostija separacija otpada mogla bi kroz komercijalne aktivnosti vratiti deo novca opštinskom budžetu. Ujedno bi mogli da se obezbede i dodatni metalni kontejneri i burad za odlaganje pepela. Stajališta mogu da se pojednostave tako što bi se trajno uklonili lomljivi delovi ali se mogu i poboljšati postavljanjem oglasnih tabli i postera sa znamenitostima Uba kao i putnim kartama naše opštine, kako bi se naši građani i gosti lakše snalazili kada se kreću po teritoriji opštine. To bi imalo pun smisao kada bi nestao nagon za vandalizmom nad javnim dobrima. 

Autobusko stajalište (Foto: Branko Lazić)

Ima još mnogo toga što bih pomenuo ovde poput tabli „Dobrodošli na teritoriju opštine Ub“ i „Dobrodošli u rodno mesto Dragana Džajića“ . Na tablama bi se mogao naći i nikada promovisani moderan grb opštine kreiran pre nekoliko godina u skladu sa srpskim heraldičkim standardima (koje delom treba svakako preispitati u dijalogu s javnošću). Tu su i čuveni stubići na trotoarima, parkiranje ukoso, montažni parking, turističke info table ...

Sve su to „sitnice“ koje pokazuju kakav je naš odnos prema našem zajedničkom tj. prema javnom. A javno je sve što je van našeg dvorišta i o tome treba svi zajedno da brinemo jer to je naša slika pred gostima koji nas posećuju i na osnovu nje stvaraju utisak i sliku o nama. A ja želim da ostavljamo utisak pristojnih i civilizovanih ljudi koji neguju svoj identitet i čuvaju svoja zajednička dobra. Tada će nas drugi još više ceniti i uvažavati.