16.03.2016, 10:54

Da li smo siromašni za 3.600 evra?

Donacija od 3.600 evra, koliko je „Blic fondacija“ izdvojila za kupovinu aparata za rano otkrivanje oštećenja sluha kod novorođenčadi za valjevsko porodilište, otvara jedno ozbiljno pitanje, a to je kako smo mi kao društvo došli u situaciju da tražimo i da molimo novčanu pomoć? Društvo koje je uspelo da izgradi  dobar zdravstveni sistem i vrhunske zdravstvene ustanove, kao i da obrazuje veliki broj ljudi koji rade u zdravstvu, koji su danas, nažalost jedan od retkih izvoznih brendova ove zemlje, otuda su veoma traženi u Evropi, pa i šire.

Problem „siromašnog“ zdravstva koje iščekuje donacije i pomoć nije od juče, ali podsetimo se 2014. godine kada je MMF počeo da interveniše ili da preporučuje način rešavanja budžetskog deficita u Srbiji. Tada je rečeno da je jedan od većih budžetskih izdataka trošak za penzije i predložene se dve mere: prvo da se stopa doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje podigne za dva procentna poena, a da se istovremeno za isto toliko smanji stopa za zdravstveno osiguranje, a druga mera je bila da se smanje penzije.

Tako je ostvarena ušteda u budžetu sa čime se ova Vlada ponosi i često ističe kao svoj uspeh. Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar je tada, odgovarajući na pitanje kako će funkcionisati zdravstvo sa manje novca i kakva će nam zdravstvena usluga biti, odgovorio da „za zdravstvo neće biti manje novca“. Nameće se logičan zaključak da ćemo od iste osnovice sa 12 posto imati isto ili više novca koliko smo imali i sa 14 posto. Naravno to je matematički netačno, a jedino ministar Lončar zna kako je to moguće.

Zbog takvog odnosa, uzimanja para iz kase zdravstvenog osiguranja, srpsko zdravstvo je osiromašeno, otuda i sve lošija zdravstvena usluga. Danas je jedan veliki sistem sa velikim brojem zaposlenih, sa velikim kapitalom, imovinom i znanjem u situaciji da mora da moli i da se divi donaciji od 3.600 evra. I ne samo da oni koji rade u zdravstvu treba da se dive donacijama, nego se to očekuje i od medija i građana. PR Opšte bolnice uputila je ovdašnjim medijima poziv za konferenciju za novinare, koja zapravo to nije, jer je reč o reklami jednog brenda ili kako bi danas popularno rekli – plasiranje robe. Na konferenciji za novinare čulo se samo ono što su želeli da kažu donatori i primaoci pomoći, ali ne i nešto drugo vezano za valjevsko zdravstvo, jer novinarima nije bilo dozvoljeno da postave pitanje koje, kako rekoše, „nije u vezi teme i lepog događaja“.

Prema Zakonu o javnom informisanju mediji su dužni da razdvoje prostor za propagandu od prostora za informaciju. U poslednje vreme je trend da se mnoge kompanije odlučuju da, umesto u budžet za marketing, osnivaju fondacije preko kojih kroz donacije i humanitarne akcije dobijaju besplatnu reklamu. Taj prostor u medijima nije označen kao propaganda, nego se vest o donaciji objavljuje kao informacija, koja ima veći  uticaj i značaj od klasične reklame. 

Da ne budem pogrešno shvaćena i da neko ne pomisli da mi nije stalo do beba, da sam protiv pomoći i „lepih događaja“. Izuzetno mi je stalo, ali mislim da zdravstvo ne sme zavisiti samo od donacija i biti oslonjeno na donatorsku pomoć, nego mora biti sistemski uređeno, posebno ako se zna da se u ovoj zemlji izdvaja novac za zdravstveno osiguranje. Treba li reći da se stranim investitorima za svako otvoreno radno mesto daje iz državne kase osam do deset hiljada evra, što znači da polovina radnog mesta vredi kao jedan aparat koji je dobilo valjevsko porodilište. Da li je Državi važnija polovina radnog mesta od zdravlja, posebno što je taj radnik, za koga strani investitor dobija do deset hiljada evra, slabo ili minimalno plaćen, sa radnim vremenom i preko osam časova