¶ č: | fb:

Dva su povoda za ovaj tekst - najava da će pozorišne predstave na predstojećim Tešnjarskim večerima biti u dvorištu Doma Vojske (pravljen svojevremeno kao Oficirski dom najduže se zvao Dom JNA), odnosno izjava "prvog spikera" Skupštine grada Milorada Ilića o tome da još nije odlučeno da će u toj reprezentativnoj zgradi biti smeštena Gradska biblioteka. 

 

 

Dvorište Oficirskog doma, kakao sad zovu nekadašnju baštu Doma JNA, bilo je stecište mladih, ali i starijih Valjevaca tokom letnjih meseci. U njemu, doduše, više nema letnje pozornice na kojoj su muzicirali uglavom vojnički sastavi. Jedan od njih, 1970-tih, predvodio je Bobo Berdović iz Dubrovačkih trubadura, pa su obavezni deo repertoara bili njihovi hitovi među kojima i tada popularna numera "Dok palme njišu grane, a cela varoš spi...".

 

 

Imala je bašta i kuglanu i bilijar salu. Kuglana sa samo jednom stazom, u dnu bašte ka zidu što ju je odvajao od hotela "Sekulić" u kojem je godinama bio bioskop "Radnički", privlačila je svakodnevno stalne posetioce - "Uču" Simića (oca Duje i Voje "Beduina", čija je sestra bila udata za Politikinog sportskog novinara Bobija Jankovića - njihov sin je kao fudbalski trener vodio i Crvenu zvezdu), podoficira Peru iz Karađorđeve 101, takođe levorukog Jovu Tošića (oca Tošketa rukometaša)... Poražena ekipa plaćala je turu pića iz Vojničkog kluba u kojem je na roštilju radila Mara Knežević, tašta Vlade Parfema Tešića, a konobari su bili Miša, Ziki i Dule. Dakako, svako veče neko od mlađih kibicera vraćao je kugle i postavljao kegle.

 

 

Bilijar se igrao u manjoj prostoriji, odmah sa desne strane posle popločanog dela bašte, a najbolji igrač u vremenu kojeg se prisećamo bio je Radiša Rašević sa Ilidže. Retko je igrao, a kad on uzme štap ostali su mogli da idu kući. I ovde su poraženi "vikali turu pića", tek da se ne igra džabe.

 

 

U bašti je postojao odbojkaški teren presut crvenom šljakom na kojem su se igrale tada, a i docnije, poplurane RSI. Podsećanja radi, na improvizovanom košarkaškom terenu odigrana je jedna prvih utakmica novog sporta što je osvajao studentariju i srednjoškolce, a Valjevo će docnije proslaviti sa Metalcem u Prvoj saveznoj ligi SFRJ.

 

 

U velikoj sali Oficirskog doma, koja je imala i balkon, uz prikazivanje filmova i povremeno igranje pozorišnih predstava, održane su i (bar) dve šahovske manifestacije - simultanka čuvenog velenajstora Tartakovera u godinama posle Drugog svetskog rata, te prvi "Memorijal Zdravka Lazića (1937-1982, novinara i glavnog urednika Napreda, sekretara VŠK-a) 1983-će, koncipiranog kao Otvoreno radničko prvenstvo Valjeva na kojem je pobedio vm Vlada Kostić.

 

 

Oficirski dom je 1990-tih obnavljan i rekonstruisam novcem iz Fonda solidarnosti nastalog posle Mioničkog zemljotresa 1998. godine. Radovi su trajali predugo, a kada su okončani ispostavilo se da Valjevo i njegovi gradski oci ne znaju šta će sa zgradom (o restituciji, kao i u nekim sličnim situacijama - zgrada Štedionice na Desankinom vencu, niko ne razmišlja)! Doduše, za vreme mandata gradonačelnika Zorana Jakovljevića (2008-2012) bio je organizovan okrugli sto o tome šta sa Oficirskim domom, bez vidljivog rezultata.

 

 

Jedna od ideja je bila da se tu napravi posve nova ustanova za kulturu, eventualno poprojektu argžh. Dragane Janković, mlade Valjevke, čiji je to bio diplomski rad, sa idejom da se uz postojeću zgradu dograde dva krila - veće niz Pop Lukinu i manje uz Karađođevu ulicu.

 

 

Posle neuspelog pokušaja prodaje kako bi se novac uložio u novu, dva puta projektovanu i započinjanu, Halu sportova kod Poljoprivredne škole i Železničke stanice, sve češće se pominjala ideja o trajnom smeštaju Gradske biblioteke. Dva su, međutim, problema u eventualnj realizaciji te ideje. Prvi je nedostatak novca da se uradi dodatna "prepravka" zgrade u čijim su se podrumima navodno pojavile podzemne vode, a drugi nedostatak prostora za depoe knjiga koji bi se morali graditi po dvorištu Oficirskog doma.

 

 

Biće da je najbolje Gradsku biblioteku praviti na posve novoj lokacij u zgradi namenski projektovanoj za to, dok će se za Oficirski dom već naći neko rešenje, kao i za zgradu prve Štedionice na Desankinom vencu. Uslov za to su ukazivanje poverenja novim, mladim ljudima, koje Valjevo ima, bez bespotrebnog upliva dnevne politike i onih koji je personalizuju.