Gvozdeni most na Gradcu (foto: Đorđe Đoković)
28.08.2018, 09:29
Stari gvozdeni most na Gradcu - novi spomenik kulture
Malo koji grad u Srbiji može se pohvaliti takvim geografskim položajem kakav ima Valjevo, prirodnim lepotama njegove okoline, istorijskim spomenicima i kulturnim nasleđem.
Dovoljno je samo podsetiti da Valjevo leži na pet reka (Kolubara, Gradac, Obnica, Jablanica i Ljubostinja). Preko njih vodi više desetina različitih mostova, koji u graditeljskom smislu nisu improvizovane ćuprije već objekti građeni po najvišim standardima i najsavremenijim tehnologijama. To je i razumljivo ako se zna da oni spajaju različite delove grada, pa i ovaj grad sa drugim mestima u njegovoj okolini i šire, ali pre svega povezuju ljude. Pored toga oni su neretko i pravi ukrasi grada.
Jedan od najstarijih u gradu, ako ne i najstariji, je gvozdeni most na reci Gradac. Gračanin po rođenju, dr geografije Miladin Ž. Vesić u knjizi "Gradac i njegovo stanovništvo" (Valjevo, 2000), pored ostalog piše da je do 1933. godine na putu Valjevo – Užice reku Gradac premošćivao drveni most koji je bio nefunkcionalan.
Gvozdeni most je dobijen iz Štetina – Ponomarija kao reparacija, ratna odšteta posle Prvog svetskog rata od poražene Nemačke, za uništena materijalna dobra u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako je bio jedan od najvećih u paketu reparacije, most je dopremljen u delovima iz Nemačke, gde je projektovan, a izveden tehnikom valjanih profila. Njegova izgradnja poverena je Kompaniji "J. Golno i sin" iz Štetina. Sagrađen je u rekordno kratkom roku, pored tadašnjeg drvenog mosta i tako je trajno rešen problem premošćavanja ove brze planinske reke u samom gradu. Po istom autoru pušten je u saobraćaj krajem 1933. godine kada je porušen dotrajali drveni most.
Međutim, stari gvozdeni most na Gradcu je ipak podignut 1928. godine, znači tačno pre devedeset godina. Učinjeno je to na delu reke gde se završava ulica Kneza Mihaila i započinje put Valjevo – Užice, odnosno sadašnja Užička ulica. Pre njegove izgradnje i montiranja prokopan je i jaz za odvođenje vode koji je služio da štiti most, njegove temelje i priobalje od poplava. Jaz je izgradio Stevan Unković, tadašnji vlasnik jedne od prvih hidrocentrala u Srbiji.
Bez sumnje bio je to najlepši most u Valjevu, pored mosta na reci Kolubari u centru Valjeva, u današnjoj ulici Vuka Karadžića, koji je povezivao stari i novi deo grada. Kao što je poznato taj most su porušili pripadnici bivše jugoslovenske kraljevske vojske, 14. aprila 1941. godine, da bi osujetili dalji prodor nemačke okupatorske vojske u unutrašnjost otadžbine. Kasnije je na tom mestu napravljen novi moderan betonski most koji i sada postoji. Igrom sudbine most na Gradcu sačuvan je od uništenja za vreme Drugog svetskog rata.
Pre nešto više od 11. godina ozbiljno se postavilo pitanje njegove dalje sudbine pošto je saobraćaj preko njega bio otežan, a za pešake i bicikliste veoma opasan. I pored preporuke stručnjaka Instituta za mostogradnju da postojeći most bude saniran, tadašnja stručna služba Direkcije za izgradnju grada Valjeva, na čelu sa direktorom mr Miroslavom Burmazovićem, odlučila je da se postojeći most sruši i izgradi novi. Tim povodom Burmazović je govorio da su se za tu varijantu odlučili, jer su posle sveobuhvatne analize pribavljenih izveštaja zaključili da će rekonstrukcija koštati približno kao i gradnja novog mosta. Po njemu jedina dilema je bila da li ga odmah rušiti ili ga koristiti, za putnički saobraćaj dok se ne uradi kompletna projektna dokumentacija. Pojedinci tvrde da su čak bili prikupljani i podaci od firmi za okup i reciklažu sekundarnih sirovina o ceni demontaže tog mosta i koliko se može dobiti novca po kilogramu njegovog čelika.
Kako nam je ostalo još malo železnih mostova bez kojih i ne bi doskora bilo premošćenih reka i potoka, pojedini novinari i drugi dobronamerni građani u Valjevu su smatrali da bi trebalo sačuvati taj stari most jer je godinama bio jedan od simbola grada. Tim povodom novinarka Ljiljana Ljiljak setila se i zabeležila da je poznati slikar Slobodan Jevtić Pulika, koji decenijama živi i stvara u Francuskoj, svojevremeno predlagao da se on pomeri uzvodno, da bude pešački, sa trafikama, kafićima i koječem nadžidžanim na njemu, kao deo uređenog etno-eko prostora na reci. Setila se i da su Užičani sačuvali sličan most na Đetinji u svom gradu, a da im je Valjevac Slobodan Bata Jevđenijević, arhitekta u Beogradu, uradio projekat redizajniranja tog mosta uz niz malih lokala na njemu zašto je dobio brojna priznanja kolega iz ondašnje države.
Kako su takvi metalni mostovi prava retkost u Srbiji, smatrali su da bi ovaj naš vremenom mogao postati i turistička atrakcija. Tim povodom novinar Slobodan Raković je pisao: "Njegova sadašnja lokacija, na ulazu u kanjon reke Gradac, nesumnjivo najčistijeg vodotoka u Srbiji, koji je pod zaštitom države ima posebnu draž i simboliku. Imao bi i namenu – koristio bi se kao pešački i biciklistički most za posetioce kanjona, ali i tog dela grada".
Nakon skoro dve i po godine od kada je utvrđeno da je mostu neophodna potpuna rekonstrukcija, jer je bio sklon padu, posle više sastanaka, razgovora i konsultacija ipak je odlučeno da se on ne ruši. Na insistiranje stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo urađen je novi projekat za obnovu tog mosta, umesto korišćenja već postojećeg projekta za izgradnju novog, pored starog mosta.
Milan Matić, tadšnji direktor Direkcije za izgradnju Valjeva rekao je: "Rekonstruisati ovaj most i vratiti ga u prvobitno stanje, nije bilo ni malo lako. Pored kompletne rekonstrukcije mosta, urađena je i pešačka staza pored mosta, tako da će kompletna širina mosta služiti isključivo za saobraćaj. Veoma je važno što je pitanje raskrsnice kod mosta, koja je predstavljala potencijalnu crnu tačku rešeno i uz još neke stvari koje treba uraditi da bi raskrsnica bila još bezbednija, ovo će znatno olakšati saobraćaj u gradu".
Tako je sredinom novembra 2008. godine stari gvozdeni most na Gradcu posle dva i po meseca radova na njegovoj rekonstrukciji ponovo pušten za saobraćaj. Kompletna rekonstrukcija tog starog mosta, koštala je preko 15 miliona dinara. Zamenjen je donji sloj puta, asfaltni i betonski noseći deo, zamenjena je dotrajala čelična konstrukcija, sanirani noseći stubovi, ali i pridodat deo za prolaz pešaka. Rekonstrukciju je finansirala Direkcija za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva, radove je izvela valjevska građevinska firma "Ingrap-omni", a projekat je uradio "Proinženjering" iz Beograda.
Inače, ovaj stari gvozdeni most na Gradcu pripada tipu tkz. "rešetkastih" mostova. Sastoji se iz dva dela: donja konstrukcija koja prenosi opterećenje sa konstrukcije na tlo i gornje konstrukcije koja prenosi kolsko opterećenje i vlastitu težinu na stubove. Gornja konstrukcija se sastoji od gvozdenih rešetkastih profila i kolske konstrukcije realizovane u kombinaciji gvozdene konstrukcije i betonske ploče preko koje je postavljena kamena kocka, a u novije vreme i asfalt.
Prema pisanju Dragana Stamenića, istoričara umetnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo, ovaj spomenik kulture jedini je sačuvani gvozdeni most realizovan između dva svetska rata u Valjevu i predstavlja jedinstven primer tehničke kulture, kako zbog specifičnog inženjerskog rešenja, konstruktivno statičkog sistema i tehničkih karakteristika, tako i zbog istorijskog značaja.
Imajući sve to u vidu, pa i tradiciju, turističku posebnost, funkcionalnost i druge značajne parametre, stručna služba Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo je, još pre nego što je u gradu doneta odluka o njegovoj daljoj sudbini, odlučila da se pod hitno napiše elaborat sa predlogom za utvrđivanje mosta za nepokretno kulturno dobro – spomenik kulture. Elaborat je urađen 2010, a most je utvrđen Odlukom Vlade Srbije 05 broj 633-12373/20 od 15. oktobra 2014. godine za spomenik kulture u grupaciji industrijsko nasleđe. Istovremeno je definisana zaštićena okolina spomenika i utvrđene mere zaštite spomenika kulture i zaštićene okoline spomenika.
Odluka o utvrđivanju Starog gvozdenog mosta na reci Gradac u Valjevu za spomenik kulture objavljena je u "Službenom glasniku RS", broj 113 od 22. oktobra 2014. godine, a stupila je na snagu osmog dana od njenog objavljivanja. Tako su Valjevo i njegova okolina postali bogatiji za još jedan novi spomenik kulture a građani bezbediniji u saobraćaju i međusobnoj komunikaciji.