18.12.2018, 07:58

Da li su u Srbiji samo Maje i Barbare žene?

Skoro me nisu dirnule neke reči kao one koje je izgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na skupu u organizaciji SNS "Jake žene za jaku Srbiju", da će "nastaviti da se bori za pristojnu Srbiju u kojoj niko neće imati pravo da žene naziva pogrdnim imenima". Vučićeva glavna poruka je bila da žene ne smeju da budu izložene nikakvom nasilju, ni fizičkom, niti verbalnom koje može biti "strašnije i bolnije".

 

Pitam se da li se to odnosi na sve žene ili samo na Maje i Barbare? Da li predsednik Srbije osuđuje verbalno nasilje nad svim ženama ili samo nad Majama i Barbarama? Da li Maja Gojković osuđuje i saoseća sa svim ženama koje su javno izložene verbalnom nasilju, progonu, omalovažavanju, vređanju?  

 

Da li je strašno i bolno kada neko napiše, i to na svom Tviter nalogu, "lažljiva fuksa", a nije strašno ni bolno, niti vredno osude, kada neko izgovori "lažljiva, isfrustrirana, neostvarena kao majka" ili "firmirana ljubavnica, naložnica moćnih", i to javno i u medijima!?

 

Da li je za osudu to što je gradonačelnik Valjeva, predsednik valjevskih naprednjaka, dr Slobodan Gvozdenović, ginekolog, koji je nezadovoljan mojim pisanjem, rekao da bi mi rado pomogao, ali "ne leči matore nerotkinje"? I da nakon te izjave nastavi sa uvredama, govoreći javno da sam isfrustrirana, bolesna, samozvana novinarka, nepismena... Da li je to za osudu? Da li je to verbalno nasilje?

 

Da li je za osudu objašnjenje gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića da na sednicama Gradskog veća nema novinara, jer "neće da gleda nečije firmirane ljubavnice, naložnice moćnih koje sebe predstvaljaju kao neke izveštače"?

 

Da li su za osudu otvorena pisma koja je urednik Radio Valjeva Zoran Majdak, blizak Slobodanu Gvozdenoviću i Darku Glišiću, predsedniku IO SNS, "štiteći gradonačelnika od mog pisanja", čitao prošle godine u programu Radio Valjeva na svakih pola sata, i to dva dana, u kojima me je najstrašnije vređao i omalovažavao?

 

U tim otvorenim pismima Majdak navodi da moji polupismeni tekstovi nemaju težinu, novac koji dobijam od projektnog finansiranja ne znam da iskoristim kako zakon nalaže, da blatim vlast i svakoga ko ne pristane da finansira moj neposećeni internet portal...

 

Zatim, da sam medijski isfrustrirana, te da razlog tome leži u činjenici mog ličnog nezadovoljstva jer se nisam ostvarila kao majka, da vrištim po ulicama Valjeva, na šta su Valjevci navikli...

 

Otvoreno pismo završava rečenicom: "Ono što Dariji Ranković treba niti želim niti mogu da joj dam jer nije moj tip". Sa uvredama i omalovažavanjima, raznim fotomontažama, nazivajući me isfrustriranim lažovom i pijačnom barometarkom, nastavio je i u internet novinama koje je nazvao, gle slučajnosti, Kolubarski.info.

 

"Pored toga što je bolesna u glavu, ona je lopov i kriminalac. Pored frustracije zbog nedostatka muškog polnog ograna (jer ne živi na istoj adresi gde joj boravi suprug), mržnje prema dr Slobodanu Gvozdenoviću, Darku Glišiću i Aleksandru Vučiću, pijačna barometarka prosipa neistine i laže kao pas!", napisao je Majdak u mejlu koji je poslao na 20 adresa, pretežno novinara. 

  

Pod koje nasilje može da se podvede to što je gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović odlučio da ne daje izjave za Kolubarske.rs , jer "ne razgovara sa onima koji nisu diplomirani novinari", a ubrzo je naložio i saradnicima, načelnicima i direktorima javnih preduzeća i ustanova da ne daju izjave... ? I sve to nije bilo dovoljno pa je službenicima Gradske uprave zabranio da mi dostavljaju informacije koje tražim pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Da li je to nasilje?

 

Da li su i ova dva verbalna nasilnika "bednici i kukavice", "prostačine par ekselans", kojima je mesto "zna se gde", kako to za nasilnike kažu Aleksandrar Vučić i Maja Gojković.

 

O nasilju koje trpim skoro dve godine, o uvredama i omalovažavanju, nisam pisala u internet novinama Kolubarske.rs, čiji sam vlasnik i urednik, smatrajući da ne treba da kukam, da se žalim, da tražim saosećanje i osude, nego da je jedino ispravno i moguće podneti tužbu protiv nasilnika.

 

To sam i učinila, pa sam Zorana Majdaka tužila prošle godine u avgustu, ali još uvek nije održano nijedno ročište jer se hrabri autor otvorenih pisma tri puta nije pojavio u sudnici. Ni četvrto ročište, prošle nedelje, nije održano, ovaj put jer je promenjen sudija. Novi sudija, koji je "zatrpan predmetima", najavljuje da će ročište biti održano sledeće godine na leto ili jesen. Dakle, suđenje će u najboljem slučaju početi nakon dve godine od podnošenja tužbe, bez obzira na to što se postupci po Zakonu o informisanju, osim što je nadležan Viši sud u Beogradu, smatraju i hitnim.

 

O nasilju koje trpim skoro dve godine, o uvredama i omalovažavanju, ne bih pisala ni danas, ali su me podstakli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.

 

Možda bi Aleksandar Vučić i za mene rekao da sam "divno čeljade" i da se "ne sekiram", a one koji me vređaju i omalovažavaju, nazvao "kukavicama i bednicima", da zna da u nekom Valjevu postoji neko ko se ne zove ni Maja, ni Barbara, a trpi verbalno nasilje... Možda!

Aleksandar Vučić sa novinarima u Valjevu (2016.) (Foto: Đorđe Đoković)