07.08.2014, 17:52

Leto pod kišobranom

Jedna od najgledanijih, najslušanijih i najčitanijih rubrika u medijima poslednjih meseci je vremenska prognoza. Reči meteorologa su iz dana u dan slične: “biće umereno do potpuno oblačno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, a ponegde se očekuje i pojava nepogoda sa obilnijim padavinama, olujnim vetrom i gradom”. Uprkos tome ljudi uporno “jure” termine vremenske prognoze u nadi da će biti najavljeni “duži sunčani intervali”.

Kakva god prognoza bila jutarnja nedoumica pred plakarima muči mnoge, šta obući, šta obuti, treba li, za svaki slučaj, poneti i nešto dugih rukava… Tako se na ulicama mogu videti ljudi u različitim odevnim kombinacijama, jer su svi zbunjeni situacijom da se u jednom danu smenjuje više godišnjih doba. Neki su skloni da o nezapamćenim vremenskim uslovima razvijaju diskusije i kreiraju “teorije zavere”, a drugi se prilagođavaju i jedino vode računa o tome koja će obuća moći da podnese nove padavine, po mogućstvu neka stara da ne bude velike štete ukoliko se raspadne.

A kišobran? Kišobran je jedna od najprodavanijih “sprava”, koju na ulicama Beograda (lično sam videla) nude ulični trgovci na svakom ćošku. Veliki grad, pa valjda mora tako, ali su zato u Valjevu na svakom ćošku prodavnice sa jeftinim kišobranima, uglavnom za jednokratnu upotrebu. O poreklu i ulozi kišobrana na internet enciklopediji http://sr.wikipedia.org/sr/ piše: “Kišobran je uređaj koji služi za zaštitu od kiše i sunca. Sastoji se od metalne ili plastične šipke kao i od rasklopivih žica i vodootpornog platna. Kišobrani mogu biti različitih boja i veličina. Pretpostavlja se da je do izuma prve sprave u funkciji današnjeg kišobrana došlo u jedanaestom veku pre nove ere. Najraniji prvi poznati rasklopivi kišobran pojavio se 1850. u Engleskoj, zahvaljujući Henriju Holandu koji je uveo čelične žice i Samuelu Foku koji je iste doradio”.

Sve piše, ali ne piše kako se zaštiti od ovakvih kiša, jer postojeći modeli kišobrana ne pomažu. Eto zadatka za neke nove izumitelje! Neko bi rekao kabanica, ali uprkos silnim padavinama, nijednu osobu u kabanici nisam srela. Nasuprot tome ljudi na kišu skoro da ne reaguju. Ranije bi već sa pojavom prvih kapi bila “bežanija” po ulicama i skrivanje pod nadstrešnice, a sada jednostavno nastavljaju dalje svojim putem, jedino ih oluja primorava u najbliži “zaklon”, mada je problem sačekati da se sve smiri jer ove “letnje kiše” više ne traju tako kratko.   

Tužne slike potopljenih domaćinstava još uvek ispunjavaju štampu, ljudi su preplašeni od novih padavina, sabiraju se štete, strahuje od toga da li će oni koji su bez domova ostali zimu sačekati pod novim krovom… Tako veliki problemi za ovako mali narod, pa šta nam onda može još jedna loša prognoza vremena i još jedan uništeni par obuće… Moramo se navići, život ide dalje, sa kišom, ili bez nje… Kada bi loše vreme bilo jedina nepogoda koja nas pogađa, gde bi nam bio kraj…