02.02.2015, 17:58

Bioper90

Novi vrhunski deterdžent poznatih proizvođača osvojio je srpsko medijsko tržište! Glamurozni naziv BIOPER90 nosi robna marka čija je glavna odlika apsolutno i bespovratno brisanje svega što je devedesetih godina prljalo biografije vrlih ljudi koji sada sede u najvažnijim srpskim foteljama. Istim onim foteljama što su ih u svoje vreme ponosno grejale zadnjice Miloševića, Markovićke, Šešelja, Šainovića, Vučića, Dačića, Vučelića, Miškovića, Beka i inih… 

Jedna seansa BIOPERA90 dovoljna je da se propere čitava decenija. Samo izuzetno uprljane biografije zahtevaju dve, pa i tri seanse. Nema više Načertanija, nema Memoranduma, niko nije na Gazimestanu pominjao oružje. Tenkovi u Beogradu jednog 9. marta? Gluposti.

Nisu po Valjevu mobilisane oklopne brigade za juriš na Zagreb. Ni artiljerijski pukovi za juriš na Dubrovnik. Vukovar, Split, Zadar, Sarajevo samoubilački  su bombardovali sami sebe. Ovčara, Lovas, Srebrenica? Geografski pojmovi. Kao i Karlovac, Karlobag, Virovitica. Toma Nikolić četnički vojvoda? šta vam je?

Tek raspad SFRJ dao je polet razvoju srpske privrede. Osvojeni su novi proizvodi, nove tehnologije za 21. vek, otvorena nova tržišta, desetine hiljada radnih mesta. Inflacija? Kakva sad inflacija? Sankcije? Ma ne, i to je isprano iz kolektivnog pamćenja nebeskog naroda. Sve vreme smo mi bili lideri u regionu. Na raznim poljima. A Slovenci su pomrli od gladi bez srpskog pasulja.

Brze pruge su završene. I autoputevi. Savski amfiteatar samo što nije. Na švedskom standardu zavide nam i Švedjani. Nafte ima na svakom koraku zemlje Srbije. Milijarde dolara dajemo u zajam na sve strane sveta, zahvaljujući čudesnim profitima Dafiment banke . Od srca pomažemo jadni mali Kipar.

Neko krao na izborima? Gde to? Koji Gonzales? Košarkaš ili fudbaler?

Stambolić i Ćuruvija nisu ni postojali. Izmislile su ih strane obaveštajne službe da naškode Srbiji. Policajci po Valjevu nikada nisu tukli decu što cepaju plakate SRS.

U Suvoj Reci  24. marta 1999.ž`ene, deca i starci nama zainat nagurali  se u jedan kafić, zapalili se i aktivirali ručne bombe. Strašno! Neki su se opet u hladnjačama vozikali po Srbiji. Sve do Dunava. A ni karte nisu morali da plate!

Još nismo prebrojali žrtve bombardovanja. Sem tvrdoglavih koji su odbili da napuste zgradu RTS i pored usrdnih molbi nadležnih. Nema veze, pobedili smo NATO i sve  zaboravili.

Ni te 1999. nije se dičnim našim privrednim perjanicama ništa loše dogodilo; firme su i dalje cvetala, razvijale se, izvozile i odbacivale profit. Mudro smo ulagali, nismo se zaduživali. Pariski i Londonski klub? Ah, da: PSŽ i Čelsi!

I onda su nas smenili sa vlasti i sve je propalo…

Ne brinite, vratili smo se, oprali ruke i biografije i počinjemo od početka!