05.10.2015, 11:10

A GDE SI TI BIO PETOG OKTOBRA?

Nekoliko godina ovo pitanje novi „prvoborci“ postavljali su jedni drugima, pre nego što je ispalo iz mode i postalo čak neprijatno. Znam gde sam bio tog petog oktobra, ali sam uvek odgovarao protivpitanjem: Reći ću ti ako mi prvo kažeš gde si ti bio 16. maja?

Od jednog datuma veliki dan napravili su oni koji su negde do podneva čekali da vide šta će dogoditi, a onda se žurno presvukli i oduševljeno pohrlili na ulice. Naravno da niko od njih nije znao gde je bio 16. maja...

Nije to više ni bitno. Stvarne reforme, tek zagrebane, ostale su u praznim obećanjima i u blagonaklonom tapšanju po ramenu od pokrovitelja sa Zapada i Istoka čiji se masni i slasni poslovi vredno obavljaju iza paravana tajnih dogovora i tajnih ugovora. 

Bilo je, najpre, potrebno da se jedan čovek i fizički ukloni. Da glavnu ulogu u stranci, koja se i dalje zvala demokratska, preuzme neko drugi. Čovek spreman na udobne kompromise, kohabitaciju sa službama čiji su prsti prljavi od početka devedesetih, lizanje sa do dan-danas nekažnjenim autorima čuvene 24 privatizacije. U vlast je najpre na mala vrata pripušten Ivica Dačić, a njegova noga (i torbica sa evrima) ostala je u vratima držeći ih otvorenim za presvučene radikale.

Dalje znamo sve...

Evo ga opet!- frknuće mnogi. Ne vole oni da ih podsećam na dela i nedela devedesetih. CIA je, dokazano, napisala „Načertanije“ i „Memorandum SANU“. Radikalske dobrovoljce u Bubanj Potoku obučavali su i naoružavali nemački instruktori. Valjevski četnički odred u Slavoniji zvao se „Vinston Čerčil“. Ratni plan „Ram“ nastao je u francuskom generalštabu... Ništa MI jadni tu krivi nismo...

Šminkanje istorije i pranje biografija je prirodna posledica povratka na vlast crveno-crne klike iz devedesetih. Malo je podvučena i žutim, zato što je Demokratska stranka, u samoodbrani, još u jesen 2003. očistila oko sebe politički prostor koji prirodno zauzimaju građanske partije. 

A sad bi nam one baš trebale, zar ne?

*********

Znam da ovo nije sve o jednom 5. oktobru. U najboljem slučaju samo deo istine, u najgorem jedno intimno viđenje sleda događaja... 

Ali je tema o kojoj bi ipak trebalo jednog dana da progovorimo. Ozbiljno. Hajde da počnemo od klasičnih pitanja: ko, gde, šta, kada, kako? 

I zašto? 

Karikatura Dušana Arsenića