17.02.2019, 08:20

A sada se vidi i kraj

U mnogim glavama preovlađuje utisak da je vlast SNS toliko jaka da će proći godine pre nego što neko uspe da bar uzdrma jedan režim koji je progutao sve institucije društva i sada pokušava da ih u tišini svari.

 

Ozbiljni i dobro plaćeni analitičari (oni koji se ne glupiraju po medijima) verovatno su već izmenili takve procene. Zašto: zato što je onaj koji veruje da poseduje apsolutnu moć, već dugo okružen debelim zidom poltrona. Zato što apsolutisti, na kraju, uvek i sami poveruju u svoju svemoć i u populističke bajke koje svakodnevno na uvo građanima šapuću dresirani mediji. I njima je slika stvarnosti sve ružičastija (engleski: pink).

 

Ogromna propagandna mašinerija, međutim, ima svoj stepen korisnosti. Nije više dovoljno zablenutim gledaocima pričati o prugama, autoputevima, beogradima u vodi i na vodi, velikim investitorima koji zapošljavaju desetine hiljada ljudi sa, već do kraja skresanog, spiska nezaposlenih. Nije više dovoljno stvarnost malo ulepšati, vozovi tvrdoglavo iskaču sa šina, koje su koliko juče proglašene najbezbednijim na svetu. Ni vazduh naš valjevski nije postao čistiji kad se Skupština sa tri godine zakašnjenja setila da oduva prašinu sa usvojenih planova.

 

Šta je sledeće? Deja vu, što bi rekao jedan gradonačelnik. Ako iz dana u dan sve manje ljudi veruje u pink-infomer-alo-radio valjevo sliku stvarnosti, nešto ozbiljno nije u redu. Dakle, potrebno je iz vidnog polja ukloniti stvarnost Srbije i zameniti je nečim što "on" tvrdi da je stvarnost.

 

Kolone autobusa opet kruže Srbijom, troše se tone sendviča, zaposleni čiji opstanak zavisi od partijskih knjižica sateruju se u torove, prebrojavaju i slikaju da bi oni koji izostanu mogli biti kažnjeni. Ipak, sve je teže pronaći za izveštaje iskreno razdragana lica. Osmesi su sve ređi i kod one gomile saučesnika koji su se gurali da budu što bliže velikom vođi, a sada, malo po malo, izbegavaju mikrofone i kamere. Valjda je i njima dosadilo da po pedeseti put obećavaju moravske koridore, južne, turske, bugarske i ostale tokove, fabrike koje će kao neka tamo mubadala preporoditi Srbiju.

 

Industrija pljuvanja i blaćenja tzv. lidera opozicije ostala je bez municije. Svi oni već su po nekoliko puta optuženi za sve što mašta prosečnog gledaoca može da svari. Uostalom, kakva je to vlast koja svim tim "kriminalcima" dopušta da nekažnjeno šetaju ulicama?

 

Kad bi, nekim slučajem, sve vođe opozicije za noć bile pohapšene i izvedene pred sudove, ne bi se mnogo toga promenilo na ulicama Srbije. I to je problem koji SNS ne shvata.

 

Oni koji su navikli da pred sobom imaju ovna predvodnika, ne mogu da shvate da još uvek postoje građani. Građani kojima lideri ne trebaju. Trebaju im, sada, ljudi koji hrabro ukazuju na kriminal, laži i prevare u javnim nabavkama, korupciju u zapošljavanju, oni koji upiru prstom u probleme svojih suseda, običnih građana, probleme sa grejanjem, vodosnadbdevanjem, zagađenim vazduhom.

 

Plima građanskih organizacija po Srbiji raste. I tek će rasti.

 

Poslednji protest u Valjevu jasno ukazuje da kraj više nije daleko. Neko je, dosta naivno, u kolonu šetača ubacio momke sa parolama koje treba da otkriju, tobožnje, stvarne ciljeve naše pobune. Sve uz priču da, eto, dobijamo po 1200 dinara za naše večernje izlaske petkom.

 

Sve je zaista već viđeno.

 

Sistemi apsolutne kontrole, kakav ovde smera da izgradi SNS, raspadaju se iznutra. I Miloševićev sistem branio se TV montažama skupova obožavatelja iz autobusa i vozova, svi koji su bili protiv proglašavani su za izdajnike ili, u najmanju ruku, teške kriminalce. Njegov ministar Aleksandar Vučić svakako se dobro seća kako je sprovodio jedan slavni Šešeljev zakon o informisanju.

 

Momci sa transparentima i glumci u skeču o 1200 dinara trebalo bi da se zapitaju ko je organizatorima protesta odao da se nešto slično sprema.

 

Za mene, to je pravi signal da se sada zaista vidi kraj. Neko na onoj strani sebi već priprema meko mesto za preletanje…