04.11.2023, 10:04

Čudan svat Guta

Ponekad svratim u kafe Bela kuća, ugao Pantićeve i Pop Lukine, na kratak espreso i vodu sa ledom, gde Dragutin Marković Guta redovno ispija tursku kafu, kuća i radionica su mu preko puta, u Pantićevoj. Gutu znam od 90-tih, bio redovan na svim protestima protiv vlasti, znao sam i da majstoriše oko kola. Jedne prilike priđe da mi kaže da je objavio monografiju o svom stvaralaštvu, i da će mi je dati. Pomislim, mani me se čoveče, tako da se dešavalo da sve negde žurim, da ne mogu sad, no, jednog dana Guta spusti pred mene uradak "Odjeci duše i senke prošlosti". Reda radi, uzmem na licu mesta da prelistam. Kad tamo, ono međutim.

 

Prvo pa uvodni tekst akademika Miodraga Lome, koji veli: Kao vrstan zanatlija u svom automehaničarskom radu, on ponovo osvedočava činjenicu da je zanatska veštost, uostalom kao i pamet na kojoj se zasniva – uvek jedna i nedeljiva, te da se prema tome u svakom valjanom majstoru može naći iskra prave genijalnosti, samo što u najvećem broju slučajeva ona ostaje zapretena i ugušena tricama i kučinama svakodnevnice, te nikad ne sine u svom punom svetlu i prosvetli tmušu naše banalnosti. Uz sav napor, tegobu i odgovornost svog svakodnevnog posla, Guta je decenijama skupljao onu višu, umetničku snagu ljudskog života i zaveštavao je u svojim slikarskim i skulptorskim radovima...

 

Uz mnoštvo reprodukcija, većinom apstraktnih slika, tu je i tekst arhitekte Dragana Vasiljevića Vase, koji je čak našao vezu Gute i Kazimira Maljeviča: Sveže oko i glava, i čista namera, sačuvana čista impresija, za pointilizam, impresiju ili ekspresiju za apstrakciju, podjednako, ne po njihovom, onom, izam maniru, po sopstvenom i nahođenju i maniru, bez krštavanja i svrstavanja, nepotrebnog, nego za svoju sliku, takvu koju slikar voli da je vidi, i tu istu koju i vi gledate, i da vam niko ne kaže, ne mora tumačiti kojem pravcu pripada, šta znači, šta se tu vidi, ni šta je autor mislio, začudo sve vam je jasno i najčešće je tu, pa ako li nešto na nešto liči samo je da bi taj kaleidoskop potpun bio... Uz mnoštvo radova, pored ostalih, objavljeni su i zapisi monaha Portenija sa Hilandara, te monaha Arsenija iz manastira Ribnica... Kad sam prelistao monografiju, okrenem se, i kažem: Svaka čast, majstore!

Dragutin Marković Guta (Foto: Dragan Todorović)

S namerom odem do Gutine radionice, uslikam ga, čujem priču. Rođen 1950. godine, u Pantićevoj, nešto niže, gde su bili Keleri. U sadašnjoj Tehničkoj školi završio Školu učenika u privredi, zanat automehaničara, na praksi bio kod Kezuna. Bavio se i aviomodelarstvom, padobranstvom, ima i pilotsku dozvolu za jedrilicu. Vojsku služio u 63. padobranskoj, u Nišu. Oženio se, radio tri godine u "Kosmaju", gde je završio za VKV, 1974. otvara svoju radionicu, zatvara je '95. godine, zbog zdravstvenih problema, odlazi u penziju, i dalje pomalo radi, na prijateljskoj osnovi, za svoje ljude.

 

U opoziciji otkad zna za sebe, bio među prvim članovima udruženja "Sava", u kome su bili Šešelj, Vuk Drašković i Mirko Jović. U dva navrata bo odbornik Valjevske skupštine, '96, i 2000. godine. O ovu vlast ima da kaže samo jednu reč, propast. Na Hilandaru bio dva puta, po tri meseca, steko veliko poštovanje monaha, tamo pomago oko mehanike. Ali, i u veru se razočaro.

 

Za slikarstvo se zanimo oduvek, intenzivnije se time bavi otkad otišo u penziju, puno duguje Josifu Vidojkoviću, akademskom slikaru, koji je kod njega video nadarenost, pomagao mu, bio strpljiv. Oduvek voleo i književnost, starija sestra radila u "Jugoslovenskoj knjizi", u Beogradu, i kad god je dolazila kući, donosila mu nešto da pročita.

Dragutin Marković Guta (Foto: Dragan Todorović)

 

A otkuda to da su mu slike apstraktne, samouki slikari su pre naivci, ili slikaju ikone i istorijske teme? Idu mu naiva i kubizam, ali mu ne leže, on počne nešto realno, i to ode svojim putem, kao što je neko rekao, vezuje nebo i zemlju. Jak utisak na njega ostavila izložba Ruske avangarde u Beogradu, tu se upoznao sa Kandinskim. To je tako, nema pojma odakle sve to kod njega, niti razmišlja o tome, jednostavno, to je prisutno u njemu.

 

Radi male i srednje formate, kombinovanom tehnikom, napravi i neku skulpturu, tako je od dva kamena složio brod, skulpturu nazvo "Odisejev brodolom". Imo dve samostalne izložbe, na grupnim izlago po celoj Srbiji. Ima i sertifikat o učešću na Međunarodnoj izložbi minijature u Majdanpeku. Šalje radove i na konkurse, nedavno mu jedan rad prošo u Novom Sadu, dobio i priznanje, bila izložba, čuje da se preselila u Evropu. Relevantni ljudi, koji se razumeju u to, ocene da to vredi, i šta ima on tu da razmišlja. To mu dođe, i uzme i radi.

 

Na rastanku pokazuje koncept pisma koje će pošalje Tehničkoj školi, u njoj je završio ŠUP pre 55 godina, ponudiće im da mu organizuju izložbu, da se vidi kakvi su tu majstori školovani.