Saša Janković u Valjevu (foto: Đorđe Đoković)
28.11.2017, 11:45
Pinokio i sirće opozicija
Tek što je gospodin Pinokio, na funkciji predsednika države i partije, javio da će vanredni parlamentarni izbori doneti četiri godine potpunog mira i novog istorijskog razvoja, vele da mu je neko iz belog sveta objasnio da neće moći, i SNS je, kad je Vučić to predložio, odlučio da ne bude republičkih izbora zajedno sa beogradskim. Radosnu vest prenela Gojković Maja, rekavši da je ta odluka najbolja za Srbiju, pojasnivši da ne bilo lako, rasprava o Vučićevom predlogu, sad da ne bude republičkih izbora, je trajala dugo i bila je sadržajna!
A ko braćo i gospođe garantuje da se za mesec, kad nam Bakir i Tači udare na integritet i samostalnost, Pinokio gospodin ne vrati na „četiri godine potpunog mira i daljeg istorijskog razvoja“, opet će Gojković Maja da javi da je upravo to najbolje za Srbiju, te da je rasprava o novom Vučićevom predlogu bila još duža i još sadržajnija. Ko će se kladi da neće, ovisno o šansama SNS u Beogradu, tako i bude?
Kako bilo, sva je slika i prilika da gospodin Pinokio pobeđuje. Ne treba mu novi program, evo programa iz arhive: „Lider SNS A. Vučić izjavio je danas da će građani do kraja 2014. živeti bolje, da će biti sprovedene reforme i da smo izdali lopove i tajkune, a da ćemo braniti Srbiju uvek“!
A opozicija, opozicija spremna i jedva čeka. Jedna kolona, dve kolone... kad bi se računale kolone već bili bi pobednici. Istina, ima i malih nesporazuma, gospodin Radule tvituje Jankovićeve memoare, Janković se ponaša kao pravi lider opozicije. Jesu ga napustili neki viđeniji članovi, nije tu bitan Škoro, „Novosti“ ostaju „Novosti“, ali su bitni Duda Ivković i akademik Teodorović... koji su mu bili glavni u kampanji za predsedničke izbore, ali je gospodin Janković, na sve primedbe i odlaske, održao prošireno i vanredno Predsedništvo, i potvrdio svoje liderstvo. Međutrim, kako stoje stvari, i kako će stajati, daj bože da Janković gospodin ne padne na jedan posto podrške kolege mu Radulović gospodina.
Zbog sve, i zbog zato, ovde može da se metne pesimistička plus defanzivna izjava Kokana Mladenovića. A Kokan kaže: Srbija je zemlja bez opozicije, i bez ikakvog opozicionog potencijala. Jedino što je gore od ove vlasti jeste srpska opozicija, skupina ljudi bez vizije, potrošena u beskrajnim privilegijama poslaničkih mandata, namirena iz perioda nekadašnje vlasti, sa ustima punim demokratskih fraza, i džepovima punim sumnjivog novca...
Da se doda da je postojeća opozicija, uz podrazumevajuće izuzetke, nepopravljiva. Takva kakva je, nikakva, čeka da joj narod, zbog nikad gore vlasti, ukaže poverenje. Oni, kao i vlast, pa i žešće, brane liderski proporcionalni izborni sistem, i sve njegove nus proizvode. Oni su bogom dani i jedini, i ako ne glasaš za njih, glasaš za Pinokio diktaturu, u dve reči, narod će opet bude kriv.
Još je veselije na lokalu, gde se razni, i sve veći, bašibozluk, seli iz partije u partiju, i u zavisnosti od popularnosti lidera, bio to Milošević, Đinđić... sada Pinokio gospodin, pušta korenje koje se ničim ne može uništiti. Iako ne glasaš za to sirće, personalizovano i kolektivno, dao si glas Vučiću, i odlučujuće doprineo opštoj propasti. Samo niko da kaže da svakojako sirće treba prosuti, da od toga nikad bude esencija, samo ćemo se svi ukiselimo i istrulimo.
Za kraj najnovija vest, ovaj put iz kulture. Neki tamo iz Banata dodelili Igoru Miroviću, SNS predsedniku Vojvođanske vlade, nagradu za najbolju nenagrađenu knjigu, objavljenu 2003, u poslednjih 50 godina. Mirović izjavio da srećan i zadovoljan, da poeziju piše od rane mladosti. Pa stvarno, što rek'o drug mi Slaviša Lekić, oni nemaju meru, grabe dok se ne useru.