Brža-Jača-Bolja Mionica (foto: Đorđe Đoković)
21.12.2017, 09:55
"Brže, jače, bolje", u sve gore i gore
U nedelju će biti održani vanredni lokalni izbori u nekoliko opština, Mionica, Pećinci, Negotin, Preševo, na kojima SNS treba da postigne najrekordniju pobedu. Za vanrednim izborima u ovim opštinama nije bilo nikakve potrebe, svuda SNS imao većinu, sem da Vučić, pred Beogradske izbore, pokaže kakvu silu i moć poseduje u biračkom telu.
A na lokalu, u navedenim opštinama, Srpska napredna stranka i ne pokazuje ništa do silu i moć. U svaku opštinu je stigla partijska vojska iz drugih mesta, u Mionici su u džipovima somborskih i novosadskih registracija, koje ubeđuju građane da im je jedini izbor glasanje za Srpsku naprednu stranku. Na istom partijskom zadatku su i ministri, u Mionicu su, u nekoliko dana, došli ministri Nedimović, Udovičić, Đorđević i Šarčević, da ispred države kažu za koga da se glasa.
Istim poslom, da SNS-u obezbedi rekordnu pobedu, u Mionicu, pravo iz Moskve, gde je, njemu u čast, "čišćen sneg sa ulica"(!), stiže lično i personalno sami predsednik države, Vučić gospodin. Prvi put u istoriji se među Srbima pojavljuje kao počasni doktor Moskovskog univerziteta, čime i formalno, ima pečat, postaje Počasni doktor svih svojih lažnih partijskih doktora.
Ovde da se kaže da SNS na ovim vanrednim lokalnim izborima praktično nema konkurenciju, od opozicije učestvuje jedino Demokratska stranka, koja je još zadržala infrastrukturu. Konkurencija, i opozicija, kao u Mionici, svakako nije "prirodna koalicija" Šešelja, Dačića i Palme, koja, posle izbora, najavljuje "prirodnu koaliciju sa SNS".
I malom Perici je jasno da su vanredni lokalni izbori u nekoliko opština u funkciji obeshrabrivanja opozicije pred Beogradske izbore. Mada je opozicija, o građanima i da se ne govori, i bez ovoga, obeshrabrena, izvesno je da će nosilac liste dela opozicije, Janković i Jeremić (a šta to oni imaju zajedničko), biti bivši DS gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas. Nije teško pogoditi ko se setio Đilasa, jer teško da se on setio sam sebe. To je iznuđen potez, da se preko Đilasa unekoliko ograniči i upristoji Vučićeva "stabilokratija". Veće ambicije su pod tepihom, jer je Vučić idealan partner svetu, koga ne interesuje demokratija u Srbiji, već stabilnost u sprovođenju njihovih planova.
A šta će se promeni ako Đilas i pobedi, a šanse su male, takoreći nikakve? Đilas nema partiju, već će zavisiti od partija koje hipotetički osvoje većinu. Jer, da se ne zaboravi, sistem je partijski. Taj sistem omogućuje da svaki ološ, i svaka bagra - što je kulminiralo, i tek će da kulminira, sa ovom vlašću - u Srbiji imaju funkciju i diplomu. Taj sistem proizvodi da nikome na vlasti nisu važni država i građani, već partija i sopstveno članstvo. Zato tu nema pomoći ni od jednog Đilasa.
"Beli listići", "Beli iz Mladenovca", sebičnoj i samodovoljnoj opoziciji, nisu bili opomena da ovakve partije, ovakva opozicija, nemaju poverenje građana. Sada se građani pokušavaju "kupiti" sa Đilasom. Tako, dok ne stignu neki vanzemaljci, izvesno je da "Brže, jače, bolje" idemo u sve gore i gore. Zato ću biti slobodan da predložim da opozicija, čast izuzecima, stane na listu kod Vučića, čime će sebi omogućiti cenzus i druge tantijeme, i tako do kraja ogoli sistem, koji je, u suštini, protiv građana.