06.02.2018, 13:28

"RTS = Radio-televizijski razglas Aleksandra Vučića"

Nema sumnje, sem za vlast, da je RTS, formalno javni servis građana, postao glasilo jednog čoveka, te da mu, kako to čudno zvuči, više no u vreme Miloševića, pristaje nalepnica da je to "Vaše pravo da ne znate ništa". To je, nažalost, takoreći postalo opšte mesto, da RTS ima malo veze sa namenjenom ulogom, profesionalnim i etičkim standardima... I opozicija se, pred beogradske izbore, setila, da u ime svih, prozove one koji su se mnogo zaigrali. Treba! Zatražen sastanak sa UO RTS, jer Javni servis krši Zakon o javnim medijskim servisima, kao i novinarske i etičke standarde, te ostavke čelnih ljudi, Bujoševića, glavnog urednika Stefanovića i predsednika UO Vladimira Vuletića.

 

UO se nećko, pa prihvatio sastanak, i odbio primedbe. Jerbo je, kako izvoleo reći debelo plaćeni, i za svoje ranojutarnje Radun "analize", Vuletić, razrešenje rukovodstva regulisano zakonom! I da procedura, pajz sad procedure i zakona, nalaže da prvo, plaćen, Programski savet, u kome su sve naši giganti na čelu sa Milivojem Pavlovićem, analizira program i donese stav o tome!

 

Onda bio protest pred RTS-om. DJB i Dveri ne učestvovali, a DS, vele, nije pozvala članstvo na protest. Bilo ljudi, koliko je bilo, i to govori o opoziciji, i o svima nama. Opozicioni prvaci, da se ne ulazi u sitna crevca ko tu koga predstavlja, bili u prvi red, ali nisu govorili. Da se zabeleži da Rade Radovanović poručio da RTS nije državna televizija, već RTV RV, Radio-televizijski razglas Aleksandra Vučića.

 

Čulo se da je, po nezavisnom istraživanju, od 10 000 sekundi posvećenih Vučiću na RTS-u, samo 10, deset, sekundi bilo negativno. I čulo se, Jovanka Matić, da je RTS pristao da bude izborni plen, da bude instrument kojim se vlada, a ne instrument objektivnosti.

 

Za to vreme RTS nastavlja da se vlada po zakonu i svim procedurama, Aleksandar Vučić, po tom zakonu i proceduri, ne silazi sa ekrana. Eno ga, kao predsednik države radi ono što najbolje i jedino ume, drži mitinge po Beogradu, promovišući listu "Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd".

 

Voditelji ga napredno najavljuju: Pozdravimo čoveka sa kojim Srbija i Beograd rastu svakoga dana; narod dovežen odasvud, i van Beograda, mu kliče, "Aco, Srbine!“. A on neumorno blableiše, "za razliku od drugih, mi smo radili i gradili". "Ustajalo se rano, legalo kasno, vredno i marljivo radilo za budućnost Srbije!". Najavljuje i izgradnju metroa(!), poručuje da se ne boje kibicera, da je samo lista naprednjaka prepuna novih ljudi koji nisu bili u politici, da imaju najbolje lekare, profesore, sportiste, umetnike, borce za prava građana... A šta veli narod, jbn narod priveden našim prevoznim sredstvima, taj narod kliče "Aco, Srbine!". Na dugi narod, u ovom igrokazu, vlast ne računa.

 

Šta još da se kaže i veli? Sve rek'o aforističar Radivoje Bojičić: Tretirati nas kao narod, običan je populizam! Može aforističar i da se parafrazira, običan populizam je tetirati i ovakvu vlast za vlast, a ovakvu opoziciju za opoziciju. Pa sad, uzmi, ili ostavi!