11.03.2019, 10:20

Novi ljudi i "Stara opozicija"

Opozicija, ona stara i dobro poznata, je počela da se ukrupnjava. Sad će Boris Tadić, kad se vrati u Demokratsku stranku, biti nikad  bolji, a i Janko Veselinović, koji se predstavlja kao grupa ljudi, će biti krupniji. Za sada je izvesni da će se Borko Stefanović, i ini pojedinci, ukrupniti kod Đilasa, koji namerava da osnuje partiju.

 

Možete samo zamisliti kako će, i od kog materijala, teći to ukrupnjavanje po unutrašnjosti. Koji će tek duduk i abukazem da postane mali lider i nezaobilazni faktor promena. Stiče se utisak da "Stara opozicija" pokušava da uceni Srbiju svojim imenom, organizacijom, položajem, tuđim novcima. Ili oni, ili ništa od promena.

 

Svako ko nešto natukne na temu istrošenosti pojedinih partija, više njenih višedecenijskih lidera, automatski se proglašava za Vučićevog bota. Promoviše se pravilo da ko nije sa njima, takvima kakvi su, taj je protiv Srbije. Nesporno je da je protiv ovakvog zla, o kome više ne treba trošiti reči, potrebno apsolutno jedinstvo. Ali, ako su lideri opozicije to što jesu, ako se ne može bez njih i njihovih partija, ne dozvolimo da se ta mantra prelije na unutrašnjost, da svaki lokalni zevzek, koji je tihovao u lokalnom stranačkom odboru, a sad je, po nakaradnom automatizmu, aktiviran u Odboru za proteste, sa svojim opskurnim pajtosima zauzme startnu poziciju za učešće u vlasti.

 

Ako je "Stara opozicija", promtno, zbog sebe, ponudila Sporazum sa narodom, može, i treba, i narod da ponudi svoj Sporazum sa Starom opozicijom. Maknite, sklonite, po unutrašnjosti, gde se svi znaju u glavu, ljude koji su menjali partije za nove funkcije, koji su brinuli o sebi, a ne svojoj sredini.

 

Gospodo, sutra, za vjeki vjekova, ne možete pred građane sa istim škartom. Gde su vam novi ljudi? Zašto se ne otvorite, prihvatite kao činjenicu, narastanje lokalnih građanskih udruženja. Srbiji su, pre svega, potrebne institucije, da država funkcioniše u interesu građana, ponajpre na lokalu, a ne da se razni stranački bofl preko energije naroda institucionalizuje.

 

Deo problema su i govornici, koje "Stara opozicija" šalje da govore na protestima. Tuga da te uhvati, kad vidiš koga tu ima. Još više, kad vidiš  koga tu nema. Recimo i naprimer, na poslednjem protestu u Beogradu je govorio glumac Branislav Lečić, sada u Demokratskoj stranci, koji je promenio partija bar kao Maja Gojković. Na jednom od prvih protesta nije mogla da govori glumica Mira Karanović, niko ne spori da ima karijeru, i da ima obraz. Jedina joj mana bila što nije u partiji, pa je zasmetala nekom ološu što je partijski organizovan.