stav ZA zastupa:

Dragan Jeremić

Direktor Direkcije za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva

ZA: Najbolje i najjeftinije rešenje

Biblioteka mora da ima novi prostor. Vreme je da se Gradska biblioteka sa dve, neadekvatne i neuslovne, lokacije preseli u jedan reprezentativni objekat, kakav priliči biblioteci, a to je svakako Dom Vojske.

- Konačno smo odlučili da u Dom Vojske smestimo Biblioteku, s tim što će veliku salu koristiti i Grad ili svi oni koji budu imali programe za taj prostor. Sala će, prema našoj zamisli, biti multifunkcionalna. Predvideli smo da tu bude naučno-istraživački centar, i to društveno – humanističkih nauka, koji bi se bavio istraživanjem na teritoriji Kolubarskog okruga. Velika bašta Doma Vojske biće uređena po uzoru na Centar Pompidu u Parizu. Tu će biti jedna velika otvorena elektronska čitaonica gde će biti smeštena akademska informaciona mreža, za koju je zadužen informatičar Damjan Cvetković. Ideja je da se kroz akademsku informacionu mrežu povežu Gimnazija i Biblioteka koja će biti elektronska. Vajrlesom će biti pokrivena bašta, tako da ko god dođe u taj prostor moći će da koristi internet i da čita sva ona izdanja Biblioteke koja su digitalizovana – kaže Jeremić.

Dom vojske je najbolje i najjeftinije rešenje.

-Gradu je biblioteka potrebna. Para da napravimo novu nemamo i pitanje je da li ćemo novac za to ikada imati. Možda bi je napravili za 50 godina. Od svih ideja, predloga i sugestija, koje smo slušali prethodnih meseci i godina, pokazalo se da je najfunkcionalnije da u prostoru  Doma Vojske bude biblioteka. U odlučivanju važnu ulogu je imalo i finansiranje. Grad već finansira Biblioteku. Bilo šta drugo da se smesti u taj prostor zahtevalo bi novac, drugim rečima novi trošak. A para u budžetu, za to, nemamo!

Jeremić demantuje da je odluku o Biblioteci u Domu Vojske donela jedna manja grupa ljudi, a da za mišljenje nisu pitali struku. On kaže da nije tačna tvrdnja arhitekata i građevinaca da Dom Vojske nije pogodan za biblioteku jer statika objekta ne odgovara zahtevima biblioteke – masivne police prepune teških knjiga.

-Nije tačno da struka nije uključena. Prvo smo građevince pitali da li to može i kako to može. Pazite, ja u Gradskoj direkciji imam pet građevinaca koji su potvrdili da objekat odgovara za biblioteku. Zoran Andrić, diplomirani inženjer građevine, je sve to proučio i potvrdio da može. Naravno da nećemo knjige držati na četvrtom spratu. U desnom delu bašte, gde je nekada bila kuglana, dogradićemo još jedan objekat koji će biti depo knjiga.

Inače, inicijativu da se Biblioteka preseli u Dom Vojske pokrenula je jedna grupa ljudi okupljena oko dr Zorana Jokića, a gradska vlast je to prihvatila. Doktor Jokić je još predložio da se postojeći apartmani, koji se nalaze na spratu, preurede u legate valjevskih književnika. Sjajna ideja. Biće tu soba Desanke Maksimović, Petra Pajića, Matije Bećkovića… Oni će imati svoje mini biblioteke u okviru jedne, velike, biblioteke – objašnjava Dragan Jeremić.

Ideju VAKUM-a nismo prihvatili jer su oni nestalna grupa.

Nismo odustali od VAKUM-ovaca i njihovih ideja. Ali ne možemo im dati Dom vojske na korišćenje i upravljanje. Mi njima nudimo prostor, nekadašnjeg, Doma omladine. Neka preuzmu taj prostor i tu realizuju sve svoje ideje. VAKUM je jedna nestalna grupa. Bojana Andrić, koja je u Valjevskoj kulturnoj mreži (VAKUM), boravi u Valjevu sedam dana godišnje.

Drugi malo duže, provedu u Valjevu mesec dana za godinu dana. Oni su se, poprilično, rasturili. Istina, oni imaju dobru ideju, ali to je ad hoc priča. Dom Vojske je preveliki zalogaj za njih. Teško da oni mogu da obezbede finansiranje tog velikog prstora. Naravno i oni, kao i drugi, mogu da koriste veliku salu Doma Vojske i baštu za svoje programe i projekte.

Od Finskog univerziteta nismo odustali, ali neće biti u Domu vojske.

Od univerziteta u Valjevu nismo odustali. Odustali smo od toga da fakultet smestimo u Dom Vojske, jer bi u tom slučaju moralo da dođe do pomeranja zidova, proširenja postojećih kancelarija, jer su male za učionice. Univerzitet ćemo otvoriti u staroj zgradi osnovne škole “Milovan Glišić”, kada bude završena nova škola u Brđanima. Imamo tu priču sa Finskom ambasadom i univerzitetom koji bi osnovali, organizovali i vodili Finci. Dakle, dva objekta, Dom Vojske i staru šestu školu, stavićemo u funkciju i to sa minimalnim sredstvima.

stav PROTIV zastupa:

Dušan Arsenić

Crtanje uz vetar

PROTIV: Mesto za „proizvodnju” kulture

Hvala na prilici da o budućoj nameni bivšeg Doma vojske kažem svoje mišljenje. Bez želje da pametujem i mislim da sam u svemu u pravu, ovu diskusiju doživljavam kao konstruktivnu raspravu koja u krajnjem cilju može da pomogne da se u odluci o daljoj nameni jednog od najreprezentativnijih javnih objekata u Valjevu dođe do najboljeg rešenja. Mislim da je za grad Valjevo sjajno da je uspeo da postane vlasnik ovog objekta.

(Na stranu potpuni apsurd da posle toliko truda i novca postajete vlasnik objekta koji je i bio u vlasništvu građana Valjeva. To je posebna tema.)

Odmah ću da kažem svoj stav:

Bivši DOM vojske treba da postane alternativni kulturni centar, otvoren za sve vrste umetnosti, namenjen pre svega mladim ljudima.

Ovo ne treba shvatiti kao stav protiv interesa Gradske biblioteke. Mišljenja sam da Biblioteci treba novi prostor, ali novoprojektovani prostor, sa svim onim što koncept hibridnih biblioteka dvadesetiprvog veka podrazumeva. Takav koncept složene biblioteke treba da bude u stanju da pruži podjednake usluge na polju i analognih i digitalnih informacionih objekata, jedini je održiv i ujedno model biblioteke budućnosti. Dakle biblioteka treba da pređe u novu zgradu, projektovanu za nju, sa svim arhitektonsko, građevinsko statičkim parametrima. Moje mišljenje je da dislociranje Gradske biblioteke iz sadašnjeg objekta u zgradu bivšeg Doma Vojske nije rešenje koje samoj biblioteci donosi dugoročnu korist. Siguran sam i da će prilagođavanje novog prostora zahtevima bibliotečke delatnosti i ispunjavanju propisanih standarda zahtevati poprilična sredstva, mnogo veća od onih koja se trenutno ulažu u revitalizaciju enterijera Doma Vojske. Jedan od prioriteta Valjeva treba da bude izgradnja nove, moderne Gradske biblioteke. U siromaštvu u kome živimo, ovo može delovati kao futuristička želja bez prave osnove, ali iskustva nekih gradova i iz našeg okruženja govore drugačije ( i u našoj zemlji u ovim vremenima krize nicali su objekti od javnog značaja, između ostalog i nekoliko vrlo modernih sportskih hala... u Šapcu se gradi aneks biblioteke po vrlo modernom i zanimljivom projektu.)

Zašto alternativni kulturni centar?

O detaljima ideje mladih ljudi okupljenih oko udruženja VAKUM znam vrlo malo, onoliko koliko su preneli mediji. Neke od njih poznajem, većinu ne, prisustvovao sam nekim dešavanjima koje su organizovali... Moram da priznam da mi je njihova osnovna ideja o budućoj nameni ove divne valjevske zgrade sa najlepšim dvorištem, vrlo bliska. Verujem i da je to VELIKA IDEJA, kakva odavno nije potekla iz grada i da realizacija njihovih razmišljanja može u budućnosti Valjevu da donese ogromnu korist, ne samo u oblasti kulture.

Valjevo se, nažalost, nalazi u nekom ćorsokaku, sa prilično demotivišućom, izrazito negativnom atmosferom u kojoj se ne prepoznaju čak i izvorno pozivne inicijative. Na planu kulture, ozbiljno zaostajemo, čak i u odnosu na neke manje sredine u našoj siromašnoj zemlji.

Odavno su razvijene države, sa svojim nacionalnim i lokalnim vlastima, pokušale da odgovore na pitanje na koji način kultura i umetnost mogu da doprinesu regeneraciji urbanih prostora koji su pretrpeli ekonomsko i fizičko propadanje usled deindustrijalizacije gradova. Kvalitet javnih prostora u centralnim delovima gradova predstavlja jedan od ključnih faktora od kojih zavisi atraktivnost grada. Javni prostori su definisani kao strateške lokacije u okviru programa urbane regeneracije, u njihovu obnovu su ulagana velika sredstva, kroz poseban tip projekata poznatih po nazivu flagship projekti. To su bili uglavnom vrlo skupi projekti koji su imali ekskluzivnost kao glavnu karakteristiku i potencijal da vremenom postanu glavni simbol novog imidža grada. U tom talasu su nastali i Gugenhajmov muzej u Bilbau Frenka Gerija (proglašen za najznačajniji arhitektonski domet 20. veka), Kraljevska biblioteka “Crni dijamant” u Kopenhagenu, Kolhasova Centralna biblioteka grada Sijetla... Ovo spominjem zbog toga što su te sredine uložile ogroman novac u izgradnju javnih objekata za kulturne namene, svesni da će im se to ulaganje višestruko vratiti i da će ti objekti postati ne samo hramovi kulture već i velike turističke atrakcije i obeležja pojedinih gradova. Dakle nije samo ulaganje u privredu i proizvodnju zalog boljitka. Ovo su dokazani primeri da su takva ulaganja menjala fizionomiju gradova, u slučaju Bilbaa, čak vrlo drastično u pozitivnom smislu. Nije smisao ovih primera da u taj kontekst stavljamo Valjevo, jer to nije za poređenje, već više da ukaže na to da izostanak privrednih investicija nije samo po sebi tragično za razvoj nekog grada, da ulaganje u kulturu , a time i u ljude može biti sa vrlo velikim benefitom za neku lokalnu sredinu.

Budućnost Valjeva mogu da sagledam i njegovo mesto mogu da vidim u novom, preovlađujućem sadašnjem konceptu urbane regeneracije koje je vrlo prisutno i u malim gradovima širom Evrope i u razvijenim i u manje razvijenim zemljama. Koncept, koji je u Evropi dobio naziv CREATIVE CITY, podrazumeva razvoj kreativnih industrija, industrija koje se zasnivaju na individualnoj kreativnosti i talentu i koji predstavljaju glavni potencijal  budućeg ekonomskog razvoja, baziranog na generisanju i eksploataciji intelektualne svojine. Ovo deluje malo rogobatno, ali ako malo uprostimo, možemo reći da Valjevo nema novac, ali ima potencijalno profitabilniji i važniji resurs – kreativni potencijal velikog broja mladih ljudi koji su svoju sudbinu vezali za umetnost – od izuzetnih mladih arhitekata koji su trenutno u gradu, slikara, dizajnera, glumaca, reditelja, dramaturga, multimedijalnih umetnika, fotografa do filmskih i video stvaralaca. Dakle, u fokusu je kreativni pojedinac, umetnik i svi oni talenti i veštine kojima raspolaže. Mislim, ma koliko to apsurdno bilo, obzirom na teška vremena, da Valjevo nikada u svojoj istoriji nije imalo više takvih pojedinaca. Da li će ta energija samo proći kroz grad, a da je mi i ne dotaknemo i da se ona ne materijalizuje u konketno umetničko stvaralaštvo, zavisi pre svega od onih koji ovaj grad vode, —ali i od same javnosti, da prepoznaju i valorizuju sve mogućnosti koju fenomen velikog broja mladih umetnika u jednom devastiranom gradu nudi.

Kreativni potencijal mladih valjevaca zaslužuje priliku i poverenje.

Potpuno sam siguran da će oni, ako budu samostalno upravljali i realizovali svoje ideje, bez “suflera” i “mentora” sa strane, tu šansu iskoristiti. 

Na opšte zadovoljstvo.