stav ZA zastupa:

Gradska uprava NIS

ZA: U obzir dolazi samo centar grada

"Da bismo realizovali projekat glavnog gradskog trga neophodno je izmestiti benzinsku pumpu koja se nalazi na ulazu u Tešnjar. Obratili smo se kompaniji NIS sa zahtevom da se pumpa izmesti, oni su se složili, ali tražili su novu lokaciju koja bi takođe bila u centru grada. Ponudili smo tri – jedna je na raskrsnici ulica Vladike Nikolaja i Vojvode Mišića prekoputa bivšeg SUP-a, suvlasništvo Grada i Železnice, druga je u blizini Hrama na potezu između parkinga i Knez Mihailove ulice, ali te parcele su pretežo privatne, i treća na uglu ulica Vladike Nikolaja i Železničke, u vlasništvu je Grada. NIS-u najviše odgovara ta u Železničkoj ulici", rekla je glavni urbanista Valjeva, diplomirani arhitekta Jasna Mićić.

Prema njenim rečima, to što je NIS naručio izradu urbanističkog projekta ne mora da znači da će na toj lokalciji biti i izgrađena benzinska stanica. Izrada projekta je prvi korak, a do realizacije je neophodno ispuniti zakonske odredbe i ispoštovati proceduru. Pored ostalog NIS-u je potrebna saglasnost JP Putevi Srbije za izgradnju benzinske pumpe na toj lokaciji.

"Grad nema zakonsku obavezu da NIS-u obezbedi novu lokaciju u centru grada, ali s obzirom na to da je interes Grada da benzinska stanica ne bude na ulazu u Tešnjar, treba izaći u susret zahtevima kompanije. Grad ima javnu namenu i planski osnov da na lokaciji gde se danas nalazi benzinska pumpa bude izgrađen trg, tako da eksproprijacijom može da bude uklonjena", navodi Mićić. Dodaje da objekat benzinske pumpe na ulazu u Tešnjar nije uknjižen, niti je NIS vlasnik zemljišta, a lokaciju u Železničkoj ulici, čiji je vlasnik Grad, NIS bi morao da kupi na licitaciji.

Jasna Mićić kaže da urbanističkim planom nije precizno definisana nijedna lokacija u gradu za benzinsku stanicu. Na uglu Železničke, Vladike Nikolaja i Sinđelićeve ulice planirana je stambeno-poslovna izgradnja, te NIS, prema postojećem planu, za tu lokaciju može dobiti dozvolu, kao kompatibilna namena, za izgradnju benzinske pumpe.

Prema rečima Jasne Mićić, inicijativa za donošenje Odluka o izradi Plana generalne regulacije "Centar" je potekla od gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića i Gradskog veća u cilju gasifiakcije Valjeva i rešavanja problema aerozagađenja.

"Konstatovano je da najzagađeniji deo Valjeva, a to je centar, nije u planskoj dokumenatciji bio planiran za gasifikaciju. Tako da je to bio jedan od glavnih razloga za pokretanje inicijative za donošenje Odluka o izradi Plana generalne regulacije Centar. Glavni cilj je dugoročno rešavanje aerozagađenja. Shvatili smo da moramo redefinisati saobraćajne površine, da parkiranje treba koncentrisati po rubu centralne zone kako bi što manje saobraćaja bilo u centru grada. To podrazumeva i redefinisanje saobraćaja tako što bi dvosmerne ulice postale jednosmerne, da se povećavaju pešačke i uvode biciklističke staze. To je drugi razlog, a treći je redefinisanje zelenih površina, uvođenje što više zelenila i drvoreda u centar grada. Paralelno se radi i studija zaštite Tešnjara", rekla je glavni arhitekta Valjeva Jasna Mićić.

stav PROTIV zastupa:

Kristina Cvejanov

PROTIV: Centar grada nije mesto za benzinsku pumpu

Za svaku pohvalu je realizacija višedecenijske ideje da se na ulasku u Tešnjar formira novi gradski trg i zarad toga izmesti benzinska pumpa, ali je vest da je grad Valjevo u zamenu kompaniji NIS ponudio lokaciju između Železničke ulice, Sinđelićeve i Vladike Nikolaja za mene lično je za rubriku – Verovali ili ne?.

Imajući u vidu da je smanjenje aerozagađenja bio jedan od ključnih argumenata za izmeštanje pumpe sa ulaza u Tešnjar teško je racionalno objasniti ideju da se ona premesti dve ulice dalje i izgradi ni manje ni više nego pored Doma zdravlja.

Svedoci smo da je Valjevo na vrhu liste najzagađenijih gradova u Srbiji, ne samo po intenzitetu dnevnog zagađenja, već i broju dana sa prekoračenjem dozvoljenih granica zagađenja. Da postoji adekvatan sistem monitoringa on bi sigurno pokazao da je centar grada od Ulice vladika Nikolaja do Karađorđeve, najugroženiji zbog toga što se nalazi u najnižem delu kolubarske doline, gde je zadržavanje zagađenjog vazduha usled slabog protoka najizraženije. Emisije gasova iz gradskih kotlarnica, Krušika, individualnih ložišta u kombinaciji sa emisijama iz saobraćaja koji je u ovoj zoni najfrekventniji, bukvalno od centra grada stvaraju gasnu komoru. I na sve to neko ima savest da predloži da se u samom centru grada, prekoputa postojeće benzinske pumpe, podigne još jedna? Pored Doma zdravlja? I to samo zato da se NIS ne bi ljutio što njegov objekat bez ikakve dozvole neko uklanja sa lokacije koju NIS ni ne poseduje?

Široj javnosti nije poznato da li je ikad na lokaciji postojeće Luk Oil-ove pumpe Ili bilo koje druge pumpe u Valjevu rađeno merenje količine čestica benzina u vazduhu. Bilo kakav ozbiljan plan gradskih vlasti da prekoputa Luk Oil-ove omoguće otvaranje još jedne benzinske pumpe, a da pre toga nije urađena analiza kvaliteta vazduha u okruženju postojeće pumpe i na osnovu nje procena kumulativanog efekta na zagađenje potencijalne pumpe se može tumačiti kao ozbiljan nemar institucija.

Svako ko je ikad točio benzin na pumpi osetio je miris isparenja benzina, što znači da čak I ljudski nos može da identifikuje zagađenje česticama benzola -C6H6. Još 2012. godine  Svetska zdravstvena organizacije objavila je da je isparavanje dizela uzrok raka pluća kao i da može dovesti do povećanog rizika od raka bešike, Dizel/benzin po kalsifikaciji SZO spadaju u istu smrtonosnu kategoriju kao i azbest, arsenik i gas iperit. Istraživanja su pokazala da se čestice benzola zadržavaju 24 časa u krvi čoveka koji je samo jedan minut proveo točeći gorivo na pumpi. Ovi rezultati su doveli do velike zabrinutosti za zdravlje građana koji žive u neposrednoj blizini pa je SZO da bi ograničila efekte izlaganja stanovništva štetnim isparenjima prepoučila godišnje ograničenje od izloženost benzenu od 5 mg po metru kubnom.

Iz tog razloga je Svetska zdravstvena organizacija dala preporuku da se benzinske pumpe grade na minimalnoj udaljenosti od 100 metara od stambenih objekata. Šta će naši zdravstveni stručnjaci reći na koliko metara od Doma zdravlja je pogodno da se tankuje i toči gorivo? Ima li na to komentar direktor Doma zdravlja?

Prozor moje porodične kuće se nalazi na manje od šesr metara od lokacije namenjene za izgradnju NIS-ove benzinske pumpe, a pored njega su u nastavku prozori još minimum 40 domaćinstava. Zgrada Doma zdravlja je vazdušnom linijom na oko 30 metara.

Šta je 6 ili 30 metara u slučaju eksplozije ili požara? Jel ovo bezbedna udaljenost stambene zone i strateškog objekta u slučaju akcedenta na benzinskoj pumpi? Šta kažu iz MUP-a, iz Uprave za preventivu koja izdaje odobrenja za lokacije objekata koji proizvode i skladište eksplozivne materije, zapaljive tečnosti i gasove? Oni verovatno, za razliku od Gradske uprave , znaju da se akcedenti na benzinskim pumpama dešavaju? Verujem da bar u MUP-u ima onih koji još uvek pamte izlivanje goriva upravo na Ininoj pumpi prekoputa Doma zdravlja.

Bilo je to krajem 90-tih, sećam se da sam se sa porodicom evakuisala jer živimo u kući prekoputa pumpe u Ulici vladike Nikolaja na kojoj su se iz tankera izlile desetine tona goriva. Sećam se da su vatrogasci punili kanalizacione otvore penom kako bi sprečili izbijanje katastrofalnog požara i da se pričalo da je za akcedent odgovoran ljudski faktor i da je uzročnik bilo nelegalno istakanja goriva. Ali se ne sećam da li je i kako lokacija očišćena, niti da smo saznali koje su razmere zagađenja tla ili moguće posledice isparenja otrovnog i kancerogenog C6H6 po zdravlje nas koji smo ta isparenja dugo posle toga verovatno udisali.

Iz svih navedenih razloga ne postoji argument kojim bilo ko može da umiri stanovnike Železničke, Vlade Danilovića, Sinđelićeve, Mišarske i ubedi ih da treba da dozvole još jednu benzinsku pumpu pod svojim prozorom. I bilo bi lepo da ne moramo da posećujemo javne rasprave i organizujemo proteste, da bi nas neko čuo. Dovoljno je samo da institucije rade svoj posao u interesu građana i pronađu lokaciju na bezbednoj udaljenosti od strateških javnih ustanova i stambenih objekata, pa i građani siti i NIS-ove pumpe na broju.