Slika govori više od reči, zato su u debati koju otvaramo danas „branitelji“ stavova ZA i PROTIV fotografije. A pitanje koje postavljamo glasi – da li ste za to da se preko stolova, stolica i suncobrana stiže do umetnosti i kulture? Da li su ulazi u Muzej i Centar za kulturu pravo mesto za kafanu?

Da li zdanje, koje je sagrađeno 1870. godine u kome su bile Gimnazija i osnovna škola, a danas Muzej, treba da bude u senci suncobrana i kafanskih stolova? Ko je i zašto odlučio da baš ulazi u institucije kulture budu kafane?

Odlučili su oni koji se bave kulturom, zaključak je nakon razgovora sa direktorom Centra za kulturu Milošem Smiljanićem i direktorom Muzeja Vladimirom Krivošejevim.

Kafana ispred Centra jer nam treba para za Kulturno leto

Direktor Centra za kulturu Miloš Smiljanić odlučio je da Hol Centra za kulturu izda pod zakup jer mu treba novac za organizaciju Valjevskog kulturnog leta. U ugovoru je naznačeno da kafana, čija je oprema u vlasništvu Centra za kulturu, radi u vreme održavanja programa i to jedan čas pre početka i jedan čas po završetku programa. Prihod od prodaje pića se deli u odnosu 30 posto Centru, a 70 posto zakupcu. Koliko je to u novcu Smiljanić ne zna jer je, kako reče, kafana nedavno otvorena, a prihod niko ne može da predvidi. „To će biti poznato na osnovu fiskalnih računa na kraju nedelje“, objašnjava direktor. Da li će zarada od kafane biti dovoljna da pokrije troškove Kulturnog leta, Smiljanić takođe ne zna, jer ne zna ni koliki će biti troškovi te manifestacije koja počinje 23. juna.

U ugovoru ne piše da zakupac Hola može da postavi kafanski mobilijar na samom ulazu Centra za kulturu. To mu je dozvolio direktor Miloš Smiljanić. Direktor Centra za kulturu ne vidi ništa sporno u tome što su kafanski stolovi, stolice i suncobrani na samom ulazu, niti smatra da estetski narušavaju ambijent Centra za kulturu. „Mnogo je manja šteta da građani preskaču stolice i stolove da bi ušli u Centar, nego nemati Kulturno leto“, zaključuje Miloš Smiljanić.

Kafana ispred Muzeja jer je dobro mesto za odmor posetilaca

Direktor Muzeja Vladimir Krivošejev klub u Muzeju je izdao pre dve godine. Zakupac može da postavi stolove i stolice na tremu, naznačeno je u ugovoru. Dozvolu za postavljanje mobilijara i suncobrana i na platou ispred Muzeja zakupac je dobio od Grada, ali uz uslov koji je postavio Muzej da se zauzme samo polovina platoa, kaže Krivošejev.

Direktor Muzeja ne misli da je kafana ispred ulaza u Muzej ruglo, sve dok stolovi zauzimaju samo polovini platoa. Interes Muzeja da kafana bude na samom ulazu u ovu kulturnu instituciju nije isključivo zarada. „Posetioci Muzeja imaju mogućnost da sednu, da se odmore i osveže. Druga mogućnost i interes Muzeja jeste to što zakupac Kluba na tom prostoru (platou i tremu) organizuje kulturne programe, koncerte i slično, što doprinosi većoj poseti. Muzej, takođe ima mogućnost da, uz logističku podršku zakupca, korišćenje ozvučenja i kafanskog mobilijara, organizuje neki program na platou“, kaže Krivošejev.

Za razliku od Centra za kulturu gde je jedini motiv novac, Muzeju to nije primarno jer za plato, koji zakupac koristi, Muzej ne dobija nadoknadu, a mesečna kirija za Klub iznosi 16.100 dinara.

Bašta na platou bez dozvole

Prema izjavi v.d načelnice Gradske uprave za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove Dragane Đenić, Muzej, Centar za kulturu i kafe Bioskop, koji je u sklopu Centra, nemaju dozvolu za korišćenje javne površine ispred objekata. Korisnici ili zakupci su pre nekoliko dana podneli zahtev Odeljenju za urbanizam i komunalne poslove, ali im odobrenje još uvek nije izdato!