18.03.2021, 08:16

Gradsko rukovodstvo podržava estradizaciju Džez festa

Predsednik Saveta Valjevo Jazz Festa Aleksandar Urošević i član Saveta Miodrag Pešić podneli su ostavke jer, kako su naveli, novo gradsko rukovodstvo nije podržalo njihov koncept da Džez festival bude poznat isključivo po vrhunskom programu i vrhunskoj muzici, nego su se odlučili  za "estradizaciju i komercijalizaciju Džez festivala" čime se ruši koncept i tradicija duga 36 godina koliko traje Valjevo Jazz Fest.

Aleksandar Urošević, Ivan Teofilović i Miodrag Pešić (Foto: Đorđe Đoković)

 

Oni su na konferenciji za novinare naveli da njihov predlog da Ivan Teofilović bude umetnički direktor Festivala, nisu podržali gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i član Gradskog veća zadužen za kulturu Nenad Patijarević, koji su predložili da umetnički direktor bude Milan Đurđević, frontmen grupe "Neverne bebe".

 

Urošević je objasnio da se sa ovim predlogom gradonačelnika nisu složili jer koncept Festivala, koji su osmislili pre dve godine zajedno sa Ivanom Teofilovićem, "nije konzumerski" za razliku od koncepta Milana Đurđevića.

 

Uprkos tome što se radi o totalno dva različita koncepta bili su spremni na razgovor i kompromis. Urošević kaže da je gradonačelnik insistirao na tome da se pronađe neki vid saradnje, "želeo je da ostanemo u Savetu, ali da Milan Đurđević bude umetnički direktor".

 

- Budući da smo sve vreme u toku protekle dve godine stava da je Valjevo Jazz Fest iznad i bitniji od svih nas ponaosob, pokazali smo spremnost na dijalog, te smo izneli predlog da se, pored postojećeg organizacionog, osnuje i umetnički Savet festivala sa jasnim načelima i definisanim načinima donošenja odluka, koji bi omogućio da i pored neslaganja oko pravca i koncepta festivala, svi relevantni činioci zajedničkim snagama donose odluke od najboljeg interesa za festival. Međutim, ni ovaj naš predlog nije naišao na razumevanje, pa je tako prestala da postoji svaka svrha našeg bivstvovanja u Savetu festivala - naveo je Urošević dodajući da se oni nisu videli niti su razgovarali sa Đurđevićem nego im je član Gradskog veća Patijarević preneo da Milan ne pristaje na takav način organizacije!

Aleksandar Urošević (Foto: Đorđe Đoković)

 

Aleksandar Urošević je podsetio na sve ono što je urađeno prethodne dve godine otakako su oni u Savetu festivala, naglašavajući da su definisali dugoročni koncept i viziju razvoja festivala, koja velikim delom počiva na edukaciji i otvaranju vrata publici novim sadržajima. Takođe, osnovali su festival za decu i omladinu, uveli su brojne edukativne sadržaje i radionice, internacionizovali festival, a opet vodeći računa o tome kako je festival prvobitno zamišljen od strane ljudi koji su ga pokrenuli. Urošević je još naveo da su vratili neke stare, poput Big Benda, i uspostavili neke nove tradicije - Džez parada, povezali valjevski festival sa festivalima u inostranstvu.

 

Uz ovo podsećanje, Urošević je podsetio i na to da je Milan Đurđević bio umetnički direktor Festivala pre dve godine te da im je poznat njegov koncept "estradizacije" Valjevo Jazz Festa i naglasio da oni u tome neće učestvovati. 

 

Dodao je da su njegova i Pešićeva ostavka potpuno nebitne, da je njihov zadatak bio čuvanje tradicije i unapređenje Valjevo Jazz Festa, ali ne tako da se podilazi publici i da se izgubi ono po čemu je valjevski Džez festival sa tradicijom dugom 36 godina poznat širom sveta.

 

- Nismo mi ušli u Savet iz potrebe da bismo bili članovi, da bismo bili na funkcijma. Došli smo ovde iz jedne čiste iskrene ideje, koju ako ne možemo da realizujemo nećemo ni učestvovati u tome. Nama je cilj da se napravi neki balans, da ovaj festival ostane umetnički festival, jer od 365 dana neka 363 dana bude estrade, ali neka makar dva ili tri dana bude umetničke muzike. Ne možemo da podržimo taj koncept estradizacije i popularizacije. Onaj ko se bavi decom i ko radi sa decom može da vidi koliko je to opasno, može da vidi koliko ta muzika i ta "treš" kultura upropašćava generacije - rekao je Urošević citirajući Aristotela da "muzika ima moć da oblikuje karakter".

 

Na pitanje Kolubarskih.rs zbog čega gradonačelnik Lazar Gojković nije predložio Milana Đurđevića za umetničkog direktora Tešnjarskih večeri, jer to je festival za različite muzičke žanrove, i kako Đurđević može da prihvati da bude umetnički direktor festivala koji traje 36 godina i koji je prepoznatljiv upravo po konceptu koji on ne podržava, Aleksandar Urošević kaže da su to pitanja sa Gojkovića i Đurđevića.

 

Prema Pravilniku, umetničkog direktora predlaže Savet festivala 

 

Ivan Teofilović, koji je bio kandidat Saveta za umetničkog direktora Valjevo Jazz Festa, je podsetio na to da je njihova osnovna ideja bila da se napravi dugoročna strategija Festivala, ali je na žalost taj kontinuitet lane prekinula pamdemija koronavirusa. Podsetio je da se Valjevo Jazz Fest povezao sa festivalima u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, kao i sa muzičkim akademijama u Pijaćenci i Minhenu.

 

- Cilj je bio da se u godinama koje dolaze posvetimo što više edukaciji naših mladih i njihovo uključivanje u organizaciju samog Festivala, ne bi li za njega imali publiku za 10, 20 i 30 godina jer se džez publika ne rađa nego se stvara i neguje. Takođe jedan od ciljeva je bio, koji smo delimično uspeli da ostvarimo, da Valjevo Jazz Fest bude svojevrstan kanal za izvoz naših muzičara u inostranstvo. Ove godine Peđa Milutinović je trebalo da predstavlja Valjevo Jazz Fest i Srbiju na festivalima u Makedoniji i Mađarskoj. Imali smo nameru da razvijamo festival za decu i omladinu. Planirali smo brojne radionice, prošle godine je jednu trebalo da održi Fredi Stanisavljević, bend lider našeg nacionalnog Big Benda, kao i lider mađarskog nacionalnog Big Benda. Rezultat toga trebalo je da bude Valjevo Jazz Fest Omladinski Big Bend, kao naša svojevrsna produkcija koja bi zatvarala festival. Jedan od dugoročnijih ciljeva bio je i da se u saradnji sa Muzičkom školom napokon otvori džez odsek -  naveo je Ivan Teofilović.

 

Ivan Teofilović (Foto: Đorđe Đoković)

Teofilović smatra da treba praviti jak festival, koji će za četiri-pet godina biti poznat isključivo po vrhunskom programu i vrhunskoj muzici, a ne po "zvezdama koje svi znaju".

 

- Imao sam privilegiju da sviram po brojnim festivalim u inostranstvu i da iz prve ruke gledam bendove koji tek postaju džez zvezde. Imao sam priliku da im ispričam da tamo negde u Srbiji postoji grad, čije ime oni ne mogu da izgovore, a koji 36 godina ima Džez festival. Svi su bili iznenađeni i svi su želeli da dođu na takav festival, i na taj način bi oni promovisali naš festival u inostranstvu. A to ne bi bio slučaj da dovedete zvezdu koju ćete platiti 10.000 evra, kojoj će Valjevo biti samo jedna od svirki u nizu koju neće ni zapamtiti - kazao je Teofilović.

 

On je naveo primer Pančevačkog festivala gde su dovođena velika imena džez muzike, ali prvi put kad se desilo da budžet festivala nije bio dovoljno veliki i da nije bilo dovoljno para da se dovede neka zvezda Pančevački festival je potpuno zaboravljen.

 

Odgovarajući na pitanje novinara šta je konkretno bila "estradizacija" Valjevo Jazz Festa, u vreme kada je Milan Đurđević bio umetnički direktor, pre dve godine, Teofilović objašnjava da treba napraviti razliku između džez, pop i neke druge muzike. 

 

- Uz dužno poštovanje svih ljudi koje ću pomeniti, meni je Džiboni kao pop pevač prosto deo estrade, MVP je bend koji sam ja pomogao da se podigne, svirao sam godinama u tom bendu. Tako da nemam ništa protiv MVP-ja i Baneta Lalića, ali ne na Valjevo Jazz Festivalu, jer je to je muzika za estradu i to prosto ne pripada džez festivalu. Nameće nam se mišljenje da bez neke velike zvezde nema džez festivala. Kad se kaže velika zvezda, sigurno se ne misli na nekog džez muzičara, već to mora biti neko ko definitivno pripada više estradnom nego umetničkom miljeu" – objasnio je Ivan Teofilović.

Miodrag Pešić (Foto: Đorđe Đoković)

 

Miodrag Pešić nije mnogo govorio na konferenciji za novinare. Kaže da je ceo život bio sa strane, a sa tog mesta se uvek bolje vidi. Nikada nije bio među onima koji su putovali nekim vozovima, odlazili, dolazili, prolazili…

 

"Neću vam sada pričati o svim tim putovanjima, stanicama, kondukterima, putnicima. Važni su džez i muzika. Ako se nešto pokvari u vezi ovoga, jedino će mi biti žao muzike i muzičara koji su nam ostavili tu muziku u nasleđe. Eto…", kazao je Miodrag Pešić.