Akademiku Miru Vuksanoviću uručena nagrada "Ljubomir P. Nenadović"

Violeta Milošević i Miro Vuksanović (foto: Đorđe Đoković)

28.09.2021, 06:59

Akademiku Miru Vuksanoviću uručena nagrada "Ljubomir P. Nenadović"

Nagrada "Ljubomir P. Nenadović" za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2021. godini uručena je u Brankovini ovogodišnjem dobitniku akademiku Miru Vuksanoviću za delo "Brojčanik – Putopisni dnevnici".

"Brojčanik" predstavlja samosvojno i osobeno delo u savremenoj književnosti. U ovoj knjizi, samo za nju, izrađen je putni časovnik. Iz minuta u minut, on meri i otkucava dužinu dnevničkih svedočenja sa autorovih putovanja po Srbiji, Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj. Svaki zapis je istovremeno samostalan i deo je celine, autentičan je, sugestivan i sažet, sa lica mesta, ponekad napisan u vozu ili avionu, jezički bogat i jasan, na sopstveni način dragocen.

Akademik Miro Vuksanović je na uručenju nagrade "Ljubomir P. Nenadović" u rodnom mestu slavnog srpskog književnika i putopisca rekao da u svakom dolasku u Brankovinu i u svakom razgovoru o Brankovini, s posebnom pažnjom se zadržava pred reljefom na centralnom delu spomenika, pred izvajanim portretom čoveka koji nas sa tog mesta gosti dobrotom, oko čijeg lika je ispisano Čika Ljuba, kao dokaz prisnosti i odnosa njegovih savremenika.

"Godinama, od vremena dok sam bio student, i dalje, do danas, kad god sam blizu Valjeva, idem u Brankovinu, i uvek mi se čini da sam došao prvi put, da moram da dođem opet. Brankovina je bajka koja je stvarna. Takvi slučajevi se pamte. Ima ih samo ponegde. Brankovina je čarovita svakome ko zna istoriju njenog središta i ko zna imenik ljudi koji su takvo središte svojim ugledom stvorili", rekao je ovogodišnji dobitnik nagrade "Ljubomir P. Nenadović".

U svojoj besedi Miro Vuksanović navodi da Ljuba Nenadović kao evropski đak i putnik, u svojim pismima, kako su nazvani njegovi čuveni izveštaji s puta, svoje savremenike je daleko odveo, pa i nas vodi, opisima koji se pamte i prepričavaju, u kojima svedoči da je putovanje "najlepša i najveća škola".

"A kada je trebalo da se smiri, zanemario je mesta što ih je obilazio, opisivao i veličao, došao je u Valjevo, među bližnje, da rediguje i dopunjuje svoje sabrane pesme, putopise, pripovetke, prevode i druge spise, da sluša maternju reč, da iz Valjeva poslednji put krene na put, da sastavi životni krug, po pravilu koje je primio kao svoje – da zrno plodom počne onde gde je klicu zametnuo, da počiva ukriven u Brankovini, u lirskoj pesmi koju smo od prirode i ljudi dobili, gde Ljubi i Nenadovićima, Desanki i svima koji su u ovom čarobnom zaklonu počast odajemo i zahvalni od dobrih ljudi darove svojim knjigama primamo", rekao je u Brankovini na svečanosti uručenja nagrade akademik Miro Vuksanović .

U obrazloženju odluke žirija za dodelu nagrade "Ljubomir P. Nenadović", prof. dr Mihajlo Pantić, književnik i književni kritičar, podseća na to da svako ko voli i razume književnost zna da je putopis najstabilniji, od prvih vremena gotovo nepromenljiv prozni oblik dokumentarne, delimično fikcionalne ili posve fiktivne prirode (što nije od presudne važnosti).

"Oduvek sklon izmeštanju u druge, po pravilu i drukčije, manje poznate ili sasvim nepoznate, daleke prostore i predele, oduvek radoznao da sazna i vidi kako je drugde, čovek, taj po prirodi vlastite vrste, reklo bi se, antropološki predodređeni homo viator ne prestaje da putuje i da opisuje šta je na tim putovanjima video, šta je saznao i doživeo, koga je sreo i upoznao, uključujući i sebe. Ali, mora li baš tako biti, i kada govorimo o daljini kao uslovu bez kojeg se ne može u putopisu, i o tome šta od putovanja dobijamo, pa, najzad, ali ne i na poslednjem mestu, o samom putopisnom obliku?", ističe Pantić.

Po njegovim rečima, uz sve ostalo, "Brojčanik" je ispisan rukom iskusnog pisca, koji, međutim, ne čezne toliko za daljinom, koliko za prvinom, te se fragmenti u toj knjizi smenjuju stalnim kadriranjem maločas uočenih prizora, ali i neprestanim poniranjem u prošlost, u detinjstvo, u ulučene epizode, u važne životne detalje i sitnice koje podupiru tu važnost.

"Neki od tih fragmenata mogu se čitati i kao zaokružene, poentirane kratke priče, neki si meditativni zapisi, neki realističke crtice neposredno zabeležene, a neki, što je Vuksanoviću najsvojstvenije, i najkarakterističnije za njegovo pisanje, kao male skaske o rečima", navodi u obrazloženju književni kritičar Mihajlo Pantić.

Nagrada "Ljubomir P. Nenadović", koju za najbolju putopisnu knjigu tradicionalno dodeljuje Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović" u Valjevu, od 2016. godine uručuje se na svečanosti u Brankovini.

Nagradu "Ljubomir P. Nenadović", koja se ove godine dodeljuje po osmi put, Miru Vuksanoviću uručila je Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke. Ovo priznanje do sada su dobili: Milisav Savić, Radmila Gikić Petrović, Ljubomir Simović, Laslo Blašković, Stevan Tontić, Aleksandar B. Laković, Nikola Popović.

Ljubomir P. Nenadović – Čika Ljuba (1826-1895), sin Prote Mateje i unuk kneza Alekse, najpoznatiji je srpski putopisac. Uz ostalo, čuvena su njegova "Pisma iz Italije". Školovao se na Hajdelbergu, Nemačkoj. Bio je među prvih 16 redovnih školovanih članova Srpske kraljevske akademije, koje je 1887. imenovao kralj Milan Obrenović. Kao penzioner živeo je u Valjevu.

Violeta Milošević i Miro Vuksanović (foto: Đorđe Đoković)

28.09.2021, 06:59