Promocija knjige Na kafi kod Šekspira (foto: Marija Đurić)
05.06.2022, 07:33
Sanja Domazet u Ljubinoj galeriji
Jedne majske večeri čarobnica pisane reči, Sanja Domazet, dojezdi u Valjevo i u Ljubin avangardni legat! Auditorijum upozna sa svojom novom knjigom putopisa "Na kafi kod Šekspira". Kafa, asketsko piće i kuće – muzeji svetskih velikana…
Senzacionalno je da putopis kao književno – naučna vrsta pretrajava i u ovom novom, digitalnom dobu, ali ne samo kao faktografija, već su tu ljudi, predeli i predmeti koji čine projekciju tih života o kojima se ne zna ništa izvan oficijelnog prezentovanja. Sećam se da epistolarna književnost poznaje Isidorina "Pisma iz Norveške", "Pisma iz Italije", Ljubomira Nenadovića, "Pisma s Kaprija", Marija Soldatija ili "Afriku", Rastka Petrovića.
Senzibilnost pisca dolazila je u prošlosti do izražaja u opisima tih predela, ljudi, nama dalekih kultura, rariteta i znamenitosti.
Sada Sanja Domazet u ovaj svoj putopis unosi inovaciju: ona je hodočasnik i posetilac neobičnih kuća - muzeja poznatih stvaralaca. Tu dopušta da je porodični intimni prostor onih, koji su na svoj način zadužili čovečanstvo emotivno i vizuelno potpuno angažuje.
Tako je ona u našu Modernu galeriju dolazila iz prošlosti i daljina: Anu Frank, Ivu Andrića, Betovena i Mocarta, Šekspira, Frojda, Van Goga, Monea, Milenu Pavlović Barili, naravno, i našeg Ljubu Popovića, kao i njegov duh iz ateljea u Parizu, i ovde, u Modernoj galeriji.
Slikajući rečima (pitoresktno) enterijere znamenitih ljudi sugestivno nam je prezentovala njihovu posebnost, neobičnost, zanimljivost i životnost.
Posle tih velikana ostali su zanimljivi tragovi u njihovom životnom prostoru: razne kolekcije, neobični hobiji, autentični rekviziti i neuništivi ankvititeti… Autorka im je prosto udahnula život svojim orginalnim pristupom. Tako je aktualizovala svaku muzejsku postavku i prenela nam doživljaje iz tih posebnih prostora.
Ona je bila prosto čarobna! Mi smo osetili duh dalekih vremena, kao i moć i neuništivost stvaralaca elitne kulture.
Kuće, ulazi, prozori i predmeti besmrtnika, ispričali su nam suptilnu priču o kreativnim ljudima.
Slavica Stepanović, profesor