11.08.2022, 07:10

"Oko mene sve ubice svoga duha, svoje volje, treba li nam još krivice"

Zbirka pesama "Nije mi žao" Nebojše Andrića, koju čini i pesma "Stvarnost" čiji je stih u naslovu ovog teksta, predstavljena je valjevskoj publici u Muzeju zavičajnih pisaca. Bilo je to veče poezije, razgovora, iskrenosti, druženja, pomalo nostalgije i dovoljno optimizma.

 

Na promociji svoje nove knjige, u okviru programa Tešnjarskih večeri u organizaciji valjevske biblioteke, Nebojša Andrić je rekao da nije pesnik, on je autor knjiga pesama. Do sada je objavio četiri; prvu "Stara zavetovanja" 1991. godine, potom "Obrisi svega što sam" 2002, "Vaseljenski brod" 2006. i "Nije mi žao" 2022. godine.

 

Sve je počelo pre više od tri decenije objavljivanjem dve pesme u listu Gimnazijalac. Sporo piše i retko objavljuje. Između dve knjige je prošlo 16 godina. Kaže, mnogo.

 

- Mnogo toga se taložilo godinama, ali kada mi se rodilo četvrto dete, onda sam odlučio da objavim i četvrtu knjigu poezije, jer nije uredu da troje moje dece ima, a da četvrto nema knjigu. Jevreji imaju jednu izreku, koja glasi da u životu moraš da napraviš jedu kuću i da napišeš jednu knjigu - kaže Andrić.

 

Nebojša Andrić (Foto: Kolubarske.rs)

- Raduje me to što sam u ovom programu najavljen kao autor, a ne kao pesnik. Možda vam to zvuči čudno, ali ja sebe ne vidim kao pesnika jer tome nisam posvetio ni dovoljno pažnje, ni vremena. Možda bih bio čak i dobar pesnik da sam više radio i da sam bio više posvećen pisanju. Mislim da ima mnogo više ljudi koji zaslužuju da sede ovde gde sam ja večeras. Pred poezijom sam ponizan jer se divim hrabrosti i pesnicima. Poezija je majka književnosti i ljudi je često potcenjuju. A ponizan sam pred poezijom zbog toga što svi mi pišemo, ali je mnogo teško, zato sam Aci Vidiću zahvalan, načiniti taj prvi korak objaviti i podeliti sa ljudima to što ste napisali. Milslim da su svi pesnici ovog sveta veoma hrabri kada skupe snagu da svoje emocije, muke, radosti, tuge, ljubavi, patnje..., puste pred ljude i daju im da o tome sude – rekao je na predstavljanju svoje četvrte knjige poezije.

 

Na pitanje publike kada će objaviti sledeću knjigu, da li će to biti uskoro ili ćemo čekati 16 godina, Andrić kaže da nije siguran da li će biti, ne uskoro nego uopšte, nove ili pete knjige poezije.

 

- Imam 61 godinu, ako budem pisao ovim tempom i objavljivao u ovim intervalima, bojim se da je to previše vremena. Ali imam napisanih nekoliko kratkih priča, pa ukoliko neko bude zainteresovan da ih objavi, eto moje nove knjige, ali knjige priča. Meni se sviđa ta kratka forma. Što se tiče pitanja iz kakvog raspoloženja najčešće nastaju moje pesma, iskreno to je uglavnom muka, i mislim da je to slučaj kod većine ljudi da ih muka tera ka nečemu, i čini mi se da bez muke nema nekih velikih dela i dostignuća. Desi se, ali retko, da budem zadovoljan i srećan pa u takvom raspoloženju napišem nešto. Uostalom pisanje je i vid terapije, bar što se mene tiče, da svu tu muku izbacim iz sebe i na neki način podelim sa drugima - priča Andrić.

 

Divim se ljudima koji znaju svoje stihove napamet. Onima koji, za razliku od mene, ne čitaju svoje pesme.

 

Kako vidi Valjevo sa distance od 16 godina?

 

- Najteže mi je od svega, kada dođem u Valjevo, to što vidim da se nije mnogo promenilo. A trebalo bi da napreduje, da kao svaka zajednica ide napred. Kada prođem pored nekih kafana i kafića vidim da sede isti ljudi i na istim mestima. Mnogo se sporo stvari menjaju na bolje, kao da Valjevo tapka u mestu, a trebalo bi brže – zaključuje.

Nebojša Andrić (Foto: Kolubarske.rs)

 

Nebojša Andrić je rođen 1961. u Valjevu. Živi u Beogradu, a poslom je vezan za prostor Balkana. Novinarsku karijeru počeo je kao honorarni saradnik, potom kao novinar i urednik. Od novinarstva se oprostio 2005. godine, a danas je međunarodno sertifikovani trener komunikacijskih veština i, mada se ne slaže, pesnik.

 

A da je Nebojša Andrić pesnik dokaz je i to što je naš poznati pesnik Pero Zubac 1998. godine jednu Andrićevu pesmu stavio u antologiju najlepših pesama o ljubavi pod nazivom "Pelud sveta".