29.08.2022, 06:48

Milošu Jevtiću uručena nagrada "Beli" i otkriven spomenik Radovanu Belom Markoviću

Na svečanosti na Kneževom polju, u podnožju Malog Povlena, najvišeg vrha Povlena novinaru i publicisti Milošu Jevtiću uručna je novoustanovljena Nagrada "Beli", za ukupno novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture, i otkriven spomenik piscu Radovanu Belom Markoviću, koji je od hrastovog drveta izradio lajkovački vajar Milutin Ranković.

 

Svečanosti na Kneževom polju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik SPS-a Ivica Dačić, vladika valjevski Isihije, akademik Matija Bećković, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, nekadašnji predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i brojni gosti.

Zoran Živković uručuje nagradu Jevtiću (Foto: Kolubarske.rs)

 

Pisac dr Zoran Živković, predsednik žirija za dodelu Nagrade "Beli", čiji je prvi dobitnik poznati srpski novinar Miloš Jevtić, rekao je da je žiri, koji je doneo jednoglasnu odluku, imao relativno lak posao.

 

- Ako postoji kraj u Sribji u kojem osećanje za jezik i istoriju potekne sa majčinim mlekom, onda je to zaista Valjevo. O tome svedoče mnoge značajne ličnosti iz sveta književnosti i kulture. A naš laureat upravo potvrđuje tu izrazitu jezičku tradiciju - kazao je Živković i dodao da je Jevtić dobitnik brojnih nagrada i priznanja, ali veruje da će mu ova Nagrada u rodnom kraju značiti mnogo više. 

 

Živković je podsetio na poznatu Jevtićevu radio emisiju "Gost Drugog programa" iz koje je i nastala edicija "Odgovori" i poslednja knjiga "Otvorena polja Radovana Belog Markovića".

 

Dobitnik Miloš Jevtić se zahvalio na nagradi rekavši da mu je drago zbog toga što je prvi nosilac Nagrade "Beli".

 

- Očekujem da će oni koji budu nastavili put Radovana Belog Markovića kroz Povlen i srpsku misao i biti dobitnici ove nagrade, znati da je Radovan Beli Marković veliko i značajno ime našeg duha - kazao je Jevtić.

Matija Bećković (Foto: Kolubarske.rs)

 

Akademik Matija Bećković je rekao da na Kneževom polju otkrivamo spomenik knezu srpskih pesnika i kralju ćelijanskog zaumnog jezika Radovanu Belom Markoviću, "otrkivši tajnu" da je taj knez po kojem se ovo polje zove niko drugi do Radovan Beli Marković.

 

- A gde bi se polje kneza Radovana Belog Markovića zabelelo nego na Belom Povlenu iznad Belog Valjeva što se beli među gradovima kao Beli anđeo među anđelima… Skulptor Milutin Ranković našao je Radovana Belog Markovića u hrastu, začaranog u hrastovom jeziku, čim je otputovao lajkovačkom prugom, nije ga vajao nego svog prijatelja izveo belom svetu na videlo. Zna se da je Hrast Rastko i Badnjak i Hrist, pa nije čudo što se u hrast sklonio i hrastoliki Radovan Beli Marković. Onako kako je opisana bela boja opisani su i Beli Marković i Beli Povlen i Belo Valjevo. Znalci kažu da je to boja duhovnosti, kreativnosti i jasnoće, da slavi svetlost, dobrotu i nevinost, da podseća na čistoću ljiljana i jagnjeta, da je to boja savršenstva kojem je težio i posvetio život jezički Beli Mag Radovan Beli Marković - rekao je akademik Matija Bećković i dodao:

 

- Na pitanje šta se beli u gori zelenoj, il je snijeg il su labudovi, od danas tačan odgovor glasi: nit je snijeg nit su labudovi, već se beli na Belom Povlenu Radovane Beli Markoviću. A gde još ima nešto što nigde drugo nema sem u belom oblaku iznad Belog Valjeva.

Otkrivanje skulpture (Foto: Kolubarske.rs)

Aleksandar Vučić (Foto: Kolubarske.rs)

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon što je zajedno sa akademkom Bećkovićem i vladikom valjevskim Isihijem otkrio skulpturu, rekao da taj "spomenik nije mogao da dobije bolji postament, a to je cela jedna planina".

 

- Lep pijedestal je dobio ovaj spomenik, celu jednu planinu. I to opet srpski, valjevski, paradoksalnu planinu. Povlen čini više vrhova, ali su tri najvažnija: mali, srednji, veliki. I naravno, mali je viši i od srednjeg i velikog. U tom kontekstu večite borbe krajnosti koja često liči na Kamijevski apsurd stvarao je Radovan Beli Marković duboko ukorenjen u svom zavičaju i veri, istovremeno duhovit i produhovljen - kazao je Vučić.

 

Dodao je da je sa "ogromnom dozom kozerske nonšalancije Radovan Beli Marković na svojim plećima nosio teret saznanja o talentu kojim ga je sudbina podarila i često u vic i duhovitu opasku uvijao kodirane poruke pune visoko analitičke svesti o vremenu i događajima koji su imali veliki i globalni značaj".

Svečanost na Kneževom polju (Foto: Kolubarske.rs)

 

Svečanost na Kneževom polju na Povlenu organizovalo je novoosnovano udruženje "Beli Povlen" iz Valjeva u čast jednog od najznačajnih srpskih pisaca Radovana Belog Markovića, velikog zaljubljenika u Povlen, koji je često dolazio na ovu planinu.

 

Miloš Jevtić

 

Jevtić je autor dugovečne emisije "Gost Drugog programa" Radio Beograda i kolekcije "Odgovori" koju čine više od 200 knjiga.

 

No­vi­nar Mi­loš Jev­tić je ro­đen 30. septembra 1936. go­di­ne u Gor­njoj Bu­ko­vi­ci, kraj Va­lje­va, u uči­telj­skoj po­ro­di­ci. Osnov­nu ško­lu učio u Gor­njoj Bu­ko­vi­ci i Vra­go­ča­ni­ci, gim­na­zi­ju u Ka­me­ni­ci i Va­lje­vu, gde je 1954. ma­tu­ri­rao. Knji­žev­nost je diplomirao na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du.

 

Ra­dio je naj­pre u Kul­tur­no-pro­svet­nom ve­ću Ju­go­sla­vi­je. Ka­sni­je je bio, pr­vo, se­kre­tar Kul­tur­no-pro­svet­ne za­jed­ni­ce Be­o­gra­da, a po­tom Kul­tur­no-pro­svet­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je. U Ra­dio Be­o­gra­du ra­dio od 1974. do 2001, go­di­ne, ka­da je pen­zi­o­ni­san.

 

Jev­tić se no­vi­nar­stvom po­čeo ba­vi­ti 1952. go­di­ne u va­ljev­skim li­sto­vi­ma Na­pred, Reč omla­di­ne (uče­stvo­vao u nje­go­vom po­kre­ta­nju) i Srednjoškolac (bio glav­ni ured­nik).

 

Od do­la­ska u Ra­dio Be­o­grad, u Dru­gi pro­gram, či­ji je bio i glav­ni ured­nik osam go­di­na, po­kre­nuo je jed­no­sat­nu emi­si­ju Gost Dru­gog programa, u ko­joj je ob­ja­vio vi­še od 800 raz­go­vo­ra sa naj­u­gled­ni­jim lič­no­sti­ma kul­tu­re, umet­no­sti i na­u­ke iz Ju­go­sla­vi­je i sve­ta.

 

Jev­ti­će­ve raz­go­vo­re ob­ja­vlji­va­li su mno­gi li­sto­vi (Te­le­gram, De­lo, Nin, Bor­ba, Po­li­ti­ka, Oslo­bo­đe­nje, Od­jek, Dnev­nik i dru­gi).

 

Kra­jem se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlo­ga ve­ka Jev­tić je po­čeo da ob­ja­vlju­je raz­go­vo­re i u knji­ga­ma. Ta­ko je na­sta­la Ko­lek­ci­ja Od­go­vo­ri. Do sada je u njoj ob­ja­vlje­no više od 200 knji­ga. Je­dan deo tih knji­ga či­ne raz­go­vo­ri sa lič­no­sti­ma srod­nih za­ni­ma­nja (isto­ri­ča­ri, isto­ri­ča­ri umet­no­sti, pi­sci, mu­zič­ki umet­ni­ci, et­no­lo­zi, atom­ski fi­zi­ča­ri, bi­bli­o­te­ka­ri, sla­vi­sti), dok su u dru­gim po­je­di­nač­no pred­sta­vlje­ni por­tre­ti naj­zna­čaj­ni­jih stva­ra­la­ca.

 

Za no­vi­nar­ski rad je do­bio vi­še na­gra­da, me­đu osta­li­ma i Ok­to­bar­sku na­gra­du gra­da Be­o­gra­da, Vu­ko­vu na­gra­du Sr­bi­je i na­gra­du "Zlat­ni beočug", kao i na­gra­du Ra­dio-te­le­vi­zi­je Be­o­grad i Udru­že­nja no­vi­na­ra Sr­bi­je, ko­je su mu do­de­lje­ne za ži­vot­no de­lo.

 

Izvor https://milosjevticpublicista.wordpress.com/